Боденику је 13 кућа Милићевића: Јово, Перо, Саво, Спасо, Данило, Душан, Аћим, Трипо, Васо, Илија, Владо, Видак, Јанко.
Дошли су на тај простор 1946. или 1947. године.
Од Милићевића који су се окупили у дому чији су власници браћа Лука и Милосав, сазнајемо и део података из прошлости и садашњости. Апекса је имао синове Симата и Лазара. Од Симата су Трифко, Никола, Гојо, Илија, Јован, па лоза даље води преко Тодора, Стевана, Ристе, Марка до Јована. Од Лазара је Глигор, а од Глигора Богдан. Од Николе су Мићо, Томо, Лука, Коста и Глигор. Иза Гоја су Видак, Анто, Ђоко, Бориша и Славиша. Од Илије су Обрен и Божо.
У Боденику су остали Радмило, Урош и Милија. У време Петра Ризванбеговића убијен је Турчин. Због освете део Милићевића настанио се у Боденику. Из Боденика су кренули у Звијерину. Један од њих кренуо је у Гацко, то јест у Неданиће. Жарко Милићевић, чији је отац Лука, вели да братственика има свукуд по свету: од Америке и Шведске до више места у Херцеговини и Србији.
Готово 90 одсто су образовани људи. Ми који живимо у граду све време размишљамо како бисмо могли да повратимо душу селу. Људи треба да обрађују своја имања и да се село поново рађа. Ех када би се смогле финансијске снаге и учинио велики корак, то јест када би се саградило 1.300 метара пута до Боденика...
Било би то место у коме би долазили и они који ту имају куће и сви други који су жељни зелене оазе. Доскора је на улазу у село стајала табла са натписом: „Еко село Боденик”, напомиње Жарко, син Лукин.
Док причамо око нас се мота пас Рики, крупан и снажан шарпланинац. Делује некако претеће. Рекоше нам да је два вука заклао, а њему ништа није било. Чува овце, козе, јагњад и јариће.
Супруга и ја сваке године овде проведемо неколико месеци. Узгајамо овце и козе. Потом прерађујемо у суво месо и имамо га колико год је потребно. Кад нам ко дође у госте, имамо шта да сервирамо. Наравно, остане и вишка, па суво месо продамо на тржишту, испричао нам је Милосав, који иначе живи у Црној Гори. Кућа са окућницом и другим парцелама што су он и брат Лука наследили идеални су за бављење сточарством.
Извор: часопис "Братство Милићевићи"
