Забележено у Сечњу - УСПОМЕНЕ НЕ БЛЕДЕ

У Сечњу пензионерске дане најчешће проводи Владислав, познатији као Драган, човек који је у сталној вези са великим бројем Милићевића.
Сечањ је пригранична, равничарска општина. Смештена је у еколошкој акумулативној равници Баната између општине Житиште, Зрењанин, Ковачица, Алибунар и Пландиште и државне границе према Румунији.
Село, а по многима варошица у Банату, Сечањ је још једно место где су се раселили Милићевићи. Догодило се то после Другог светског рата, када су тамо стигли Херцеговци једним од „возова без возног реда”. Према попису становништва из 2002. године, село има 2.645 становника. Већину чине Срби Херцеговци, а осталу популацију - Роми, Мађари, Румуни, Македонци, Русини и остали.

Михајло Милићевић, рођен 1927. године, по свој је прилици један од најстаријих у целом братству. Родио се у Шобадинама, близу Билеће.

- Потичем од четири брата која су живела у Звијерини. Тако су ми причали стари. Име мога оца је Рако, а мајке Цвијета. Имао сам четири брата. Најстарији Богдан рођенје 1915. године, па Гојко 1920, затим Стево 1926. и Душан 1932. године. Најстарија сестра Божана била је удата за Мићуна у Билећи, па онда на ред долази Гоја, која данас има 93 године и живи у Билећи.

Мирослава је живела у Зеници, а њена деца у Новом Саду. Најмлађа сестра Милица је овде. Пореклом смо из Црне Горе. По предању су била три дечака која су опколили Турци и дотерали у Требиње... Од најстаријег Мила настали су Милићевићи, казује Михајло.
Живели су у брдима, држали стоку. Кажу да је то била веома имућна породица. У Шобадинама им је био настањен најближи род. Постојале су четири куће Милићевића у том месту. Звали су их Јоковићи, јер су потицали од Јока. Имена су им била Петар, Митар, Никола и Симат. Михајлов прадеда Никола живео је у заједници. Имали су три куће заједно. Чатрње уз кућу. Располагали су са чак десет чатрња. Како наводи Михајло, држали су двадесетак говеда, два-три коња, седамдесетак коза и оваца. Петрови су се касније населили на Косову и Метохији.

Добро је да се Милићевићи окупљају

- Последњих година ишао сам три пута у Билећу. Делиле се књиге о пореклу Милићевића. Овде су доносили и новине. Међутим, има пет година како ниједне новине нисам прочитао. Не да ми жута мрља... Бог ми дао овога зета. Дивно створење. За њим је млађа унука. Имам и праунука, Бог да га одржи... Добро је да се Милићевићи окупљају, да знају једни за друге, да се испомажу - наводи Михајло.
Сећа се добро старина негдашњих тачкица, задруге и да је некада у Сечњу пасло чак 1.200 крава. Данас, кажу, једва да их има двадесетак. У својој кући Михајло је својевремено отворио подрум пића. Радио је ноћ и дан и добро је ишло. Створио је један од првих драгстора у нас. Наиме, подрум је био саставни део куће, па када би неко закуцао и у глуво доба ноћи, тражећи да купи неко пиће, Михајло би га љубазно услужио. Када су државни чиновници схватили како се посао добро развија, основали су подруме у неколико суседних вароши. Да не буде забуне, продавница пића била је у власништву фирме „Прокупац”, а Михајло је радио „на проценат”. Зависно од врсте робе имао је зараду од једног до пет процената од вредности продатих артикала.

Драган, Гојко и Михајло Милићевић (слева на десно)

Код Михајла упознајемо Гојка Милићевића, који је у Сечањ дошао 1945. године из Боденика.
Потомак је војводе Милићевића. Мада не живи у Сечњу, свакако најпознатији братственик у том крају је Владислав, кога сви познају по имену Драган. Пошто је био прво дете у породици, од милоште су га ословљавали са Драгане, па је тако и остало за сва времена. Живи у Вршцу, а у Сечњу је када год то прилике дозволе. Радио је у вршачком медицинском центру као виши медицински и санитарни техничар.

Грејали се ложећи осушене балеге
Драган је Председник Удружења Херцеговаца и пријатеља Херцеговаца и у Извршном одбору је.
Удружења има нас 18 чланова. Организујемо најлепша дружења јер се држимо старих херцеговачких обичаја. Предјело нам је цицвара, тврди сир херцеговачки и кртола. И увек је дружење пред Видовдан. Председник Удружења је пилот Божидар Пашајлић. Име Владислав добио сам захваљујући Рускињи Аници која је била добра ријатељица мојих родитеља, из времена када су живели у Даниловграду. Претходно смо живели у Тузима. Мој отац Владо био је командант јединице ЈНА у Даниловграду. Пре њега, каква случајност, командантје био пуковник Ристо Милићевић. И ми и он становали смо у стану преко пута поште.

Мајка Драганова Милица током рата имала је виши чин од оца, али се после ослобођења одлучила за цивилну службу. Радила је у пошти. Била је учесница Игманског марша, Битке на Сутјесци... Усташе су јој заклале и оца и мајку. Потиче из села Рашћан, између Дувна и Ливна.
- Мој отац, његов брат и сестра остали су рано сирочад, када им је отац погинуо у Араду. У Сечањ смо се населили 1953. године. Мој отац био је заточеник на Голом отоку. Затворили су га после једног говора на првомајској паради 1952. године. Са мајком сам четири пута ишао на Голи оток да га посетимо.
Добро се сећам Петрове рупе... Једном, после толиког пута, нису нам дозволили да га видимо... Живело се тешко. Једва смо састављали крај с крајем. Овде смо дошли код стрица, а било их је у кући осморо и нас троје, укупно једанаесторо. Спавало нас је по четворо у кревету. Неки људи, замислите само, у то време су захтевали од моје мајке да напусти оца, а имала је само 25 година. Она је само ћутала. Мајка је много патила за Црном Гором. Владислав (Драган) у Вршац се доселио због посла. Дошао је 1972. године и запослио се у болници. Радивоје као лаборант. После се стручно усавршавао на Војномедицинској академији. Све време радио је на хематологији. Док су му родитељи били живи, сваког викенда долазио је у Сечањ. Отац Владо је после повратка са Голог отока радио у Земљорадничкој задрузи, бавећи се књиговодством.
- Моја мајка радила је целог живота, само да се прехранимо. Ево и примера колико се тешко некада живело. Често смо ишли по пољу да скупљамо осушене балеге од крава, да бисмо имали шта да ложимо - испричао нам је Драган.

Успомене на Драгановог оца и мајку

Најпосле треба рећи да је Драган (Владислав) веома активан у братству Милићевића, где обавља дужност потпредседника Удружења. Свугде га има, поштују га братственици.

Попис сечањских братственика -УКУПНО 14 ДОМАЋИНСТАВА

Захваљујући Драгану Милићевићу и његовом синовцу Миладину пописали смо све сечањске Милићевиће.
НЕЂО има супругу Босу и три ћерке - Јасмину, Гордану и Јелену. Све три су удате.
ОБРЕН има супругу Мару и кћерке Милицу, Веру, Зорицу и Мају.
МИХАЈЛО има жену Стоју, синове Миладина и Славка и ћерку Весну.
МЛАДЕН има супругу Марију, сина Илију и ћерке Тању и Тамару.
ЈАНКО има жену Гошу, синове Миша и Драгана и ћерке Милеву и Драгу.
РИСТО има жену Косу, сина Вукашина и ћерке Љубу и Даницу.
МИРКО има жену Драгу и синове Рака и Миленка.
ЛАЗАР има жену Јелу, синове Бранислава и Маркана и ћерку Марицу.
ЈОВО има жену Савку, сина Брана и ћерку Миру.
ЉУБО има жену Рајку и синове Јована и Жарка.
МИЛОВАН има жену Вишњу, синове Жарка, Милорада и Радоја и ћерке Јелу и Босу.
ПАВЛЕ има супругу Милу, синове Вукашина, Ђорђа и Рајка и ћерке Савету, Милушу, Дару и Душу.
МИХАЈЛО има сина Божидара и ћерке Душанку и Добрилу.
ВЛАДО има жену Милицу и синове Слободана и Владислава (Драгана).

Извор: часопис "Братство Милићевићи"