Када би којим случајем било услова, сваки намерник што би дошао у насеље и атар назван Граница, имао би преко потребан мир да се после године дана напорног рада у урбаној средини, где су сва чула нападнута творевинама које не потичу из природе.
Уз то, могао би да ужива у храни која не садржи све оне састојке који угрожавају здравље.
Некада је у овом крају, који се граничио са Аустроугарском, па је ваљда по томе и добио назив, било прилично становника. Документи говоре да је укупно било 28 кућа.
Једна од њих припада нашем водичу Драгану Милићевићу. Грађена је 1900. године. Драган живи у Билећи и само повремено сврати до трошне куће, да провери да ли су временске непогоде створиле какав проблем, па да треба реаговати.
Драган Милићевић све ређе свраћа у кућу у Граници
- Овде су обитавали Милићевићи, Козаци, Радмиловићи, Столице. Мој ђед имао је петоро деце. Није хтео у задругу. Овде је богатство дрвећа и стења.
Миленко Милићевић припада табору упорних људи. Нипошто није хтео да напусти Границу. Мајка му Коса, која је напунила 95 година, много је тога испричала о рођацима, комшијама, негдашњем животу у овом небидбогу. Баве се пољопривредом, пре свега узгојем стоке. Супруга Славојка била је у штали, јер се управо једна крава телила, уз извесне проблеме.
- Сточарство нам је живот. Наши преци населили су се овде пре отприлике 180 година. Дошли су из Беденика. Имам 10 крава, два бика, 10 оваца, 10 коза и 10 јаради. Од тога школујем ћерке. Миланка је на четвртој години историје на Палама, а Милијана је апсолвент права - вели Миленко.
Године 1901. у близини Миленковог дома било је десет кућа Милићевића. У међувремену, сви су се раселили негде по белом свету.
- Долазили рођаци из САД, који после неког времена кажу да се овде у нас ништа не ради, а фино се живи. Од изобиља којим располажу, не знају која је мука преживети. У прошлости се много умирало. Родитељи онда, да би заштитили дете од болести и урока, додају му и друго име. Рецимо ако се зове Марко, дају му надимак Мујо. То је била борба за опстанак. У време Турака ништа се није бележило у овом крају, тек када су загосподарили Аустроугари настали су писани документу - казује Миленко.
Извор: часопис "Братство Милићевићи"
