Порекло речи Календар

Порекло речи Календар
у Вести, Србистика 27. јануара 2017. 3 Коментара

У народу постоји коледарска изрека: „Од Божићних искри настају Ивањски кресови“, што је друго име за дугодневицу 9/22. јуна у летњем оврагу (сунцоврату). Ивањдан или Велико Коледо је оличење епског Колед-бора (бога), са којим започиње силазна путања привидног кретања Сунца, која иде преко седам небеских кругова са 182 трона, а онда силази опет на кратак дан 9/22. децембра где се одмара два трона (Књига Енохова).

Обичај „коледа“ је општесрбски, у тесној вези са Божићем или зимским рођењем Сунца на тачки почетка узлазне путање Земље по небеском своду. О северном (у владајућој науци јужном) оврагу или сунцоврату, Земља је најближа Сунцу, али је тада под највећим углом, па је зато тада најхладније о чему сведочи пословица: „Питали курјака, када је најхладније а он одговорио: Кад’ се Сунце рађа“!
Реч “коледа” и од ње изведен „календар“, управо стоје у вези „рођења“ Сунца а семантички су од аријског или архаично-србског божанског имена кāлинда, за миљеницу Вишњег која годишње препорађа Сунце о зимском оврагу:

Затрудни се света земља, Колендо, Колендо,
Света земља србска, Колендо, Колендо,
Те ми роди млад Божола, Колендо, Колендо,
млад Божола, Божића, Колендо, Колендо,
донесе га до наскара, Колендо, Колендо.

Милојевић Припев Коле(н)да сасвим јасно сведочи о њеном божанском пореклу, чију сунчану нарав пресликава поетски облик “Златне Мајке у трудовима”, којој шумска вила доноси родну биљку:

Чим је златним устим’ даде,
Тим породо мало диете,
Мало диете, млада Бога,

На лицу му Сунце жарко! Милојевић, Песме

Богиња мајка „Коле(н)да“ препорађа младо Сунце на слами небеској (Кумова слама), а да је у питању баш Сунце божије, сведочи народна песма о његовом рођењу на Кумовој слами:

Славно сунце у пол ноћи.
Породи се у голоћи.
На простртој сламици.
О небеско оно благо,
У пеленах дершће драго.

(народна Божићна песма)

Овде је поетски дат директан опис рођења Сунца, па је за извођење речи „календар“ по имену божанске мајке Коле(н)де, ово директан материјални траг у народном предању.

На основу народног предања, А. Асов даје истоветно семантичко тумачење, наводећи да су наши преци календар по предању примили од бога Коледа (“Звездана књига Коледа”), па реч “календар” изводи од кованице Коледа + дар у значењу „Коледин дар“. Али, његовом логичном тумачењу, претходи готов облик имена Коледа за богињу Мајку, који семантички долази од аријских корена √ кал, носити, натерати, следити + √ инд, моћ, чији је смисао плеоназам за небеско рађање. Неки још изводе име Коле(н)да по “колу”, што је такође логично, али је ипак само каламбур као и тумачење Асова, иако је “коло” од истога корена “кал” од кога је изведена Коледа и њена велика породица речи.

Класично и погрешно тумачење речи “календар” је од латинског Kalendae, Календе, први дан у месецу (Сатурналија), једина реч у латинском са почетним словом “к” (Д. Јацановић), што сведочи да је назив преузет. (1) Управо је обрнуто, а по имену богиње Коле(н)де изведена је и арапска реч „kalender“, „чисто злато“, која је преузета у истоименом придевку за суфи посвећеника.

Осим календара, у српском језику од имена богиње Мајке Коле(н)де, потичу бројни појмови: “коледо”, призив и припев коледарских песама, као поуздан траг њеног божанског порекла; „коледа“ је у старо србском Нова година или божићни хлеб на Рабу, а данас синоним за весело друштво; “календа” је честитка и дарови за Нову годину у Дубровнику; “коле(н)дати”, значи честитати и даривати о Новој години: “коледовати”, певати коледарску песму; “Коленда” (Колинда), лично име код дубровачке властеле и на острву Ластово, где је присутно и породично име Календић све до краја 19. века; „коледар“ (колодар) је име за месец јануар; “коледари” назив маскираног момачког опхода од Божића до Богојављења: Ми из куће, Коледо, / Бог у кућу Коледо, који терају караконџуле, децу Црне богиње (Кали), док су “коледарке” опход девојака на Божић: Ој убава Коледо, мала момо Коледо. „коледарник“, предсказање временских прилика на основу дана у који пада Божић; Главни коледар је “дедица” са две сабље које симболишу светлост силазне и узлазне путање Земље.

За коледарске опходе се месе обредни хлебови “краваји”, ариј. чаравја, понуда (душама предака), обредно приношење и “ковртањ”, од ариј. корена вр(и)џ, овити, окренути. То је округли божићни новогодишњи (коледарски) хлеб, шупаљ у средини са (календарским) урезима на ободу. Ковртањ се стављао волу дешњаку на рог (по њему се гатало), а на врху коледарске маске (беле, црвене или црне), такође стоје рогови.
Обичаји са роговима увек стоје у вези равнодневице и Нове године, јер, почетак циклуса узлазне путање Земље о Божићу најављује скори долазак астрономског циклуса у сазвежђу Бика. Исту улогу има “василица”, повојница мечки, (2) на Васиљевдан, Мали Божић или црквени празник Обрезања Господњег.

Негде коледаре зову “лесници”, који су добили име по “лесу”, шуми, јер је “лесник” шумски заштитник стоке, као код Руса “лешиј”, од ариј. риши, полубожанство, мудрац. Седам ришија су звезде Влашића, а медвед је животиња руског лешија, чији траг чува и стих из србске народне песме: О Јоване, Коледо, влашки бане Коледо. Јер, у Влашићима се налази “Јованова струга” или небеска капија, кроз коју пролазе мртве душе на своме путу на небо.

Једно од митолошких имена богиње Коле(н)де је Земуња (хинди Јамуња), ариј. јамуна, оличење сазвежђа Бик или митске Краве из чијег вимена тече Млечни пут. Мисирска легенда за краву Земуњу износи да је она богиња Мајка, која је одвојила Небо и Земљу узевши облик Краве, а остали богови приљубљени уз њен трбух постали су звезде и планете без којих нема календара.(3)

Слободан М. Филиповић

1. Слово “к” служи само за писање страних речи: klepsydra, Carthaga… Календа се још погрешно изводи од јел. kaleo, зовем, вичем, лат. calo, calere, јер, реч није “грчка”, зато, што “Грци” нису имали календе. Отуда, израз: Ad Kalendas Graeco, “O грчким календама”, тј. никада.
2.Велики Медвед је митски чувар улаза у рај.
3. Једно од имена божанске Мајке је и Сварога. Божански пар Сварог и Сварога је самовилски, ариј. сама, година + вила, богиња Нава, па је овај придевак у значењу бога и богиње Године. Овај самовилски пар је творац васионе. Сварогов точак окреће његов син Перун (Илија) у пупку неба близу Великог Медведа, као Громовник и самодржац великог Неба и Земље (РВ 1, 100). Отуда, Руси имају предање да су они унуци Сварога чија је животиња медвед.

Васељенска