Од Стефана, зачетника српске владарске породице, до Уроша Нејаког, цара и последњег владара, сваки члан ове благородне династије оставио је неизбрисив траг у историји нашег народа.
Оснивач династије Немањића велики је жупан Стефан Немања (1166–1199), по ком је лоза и добила име. Управо је он, велики жупан, касније монах Симеон, а након упокојења у Хиландару Свети Симеон Мироточиви, кључна личност за разумевање стремљења целе породице.
ВЕЛИКИ ЖУПАН СТЕФАН НЕМАЊА КАО СВЕТИ СИМЕОН МИРОТОЧИВИ
Амбициозан, храбар, политичар и државник с владарским нервом, Немања се, иако најмлађи међу мушком децом, пробио до престола. Код њега, ипак, највише фасцинира његово разумевање дугорочности неког подухвата. У том смислу је он својеврсни пројектант будућности читаве породице, која ће се одржати два века на власти – дуже од било које друге српске династије.
Родослов Великог Ђупана Стефана Немање - приказ 3 генерације од њега
(линк: родослов Стефана Немање)
Велики Жупан Рашке Стефан Немања (линк: Стефан Немања)
Предавши власт средњем сину Стефану Првовенчаном (1196–1227), а не најстаријем Вукану или најмлађем Растку, у монаштву Сави, првом српском архиепископу, оставио је власт и даљи развој династије у сигурним рукама.
СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ, КТИТОРСКИ ПОРТРЕТ, МАНАСТИР МИЛЕШЕВА, ПРВА ПОЛОВИНА 13. ВЕКА
Свесни да свето право прворођених синова не значи и гаранцију успешног наследника, Немањићи бирају способне чланове. Када се Радослав (1227–1233) и Владислав (1233–1241), старији синови Стефана Првовенчаног, не покажу као владари, на престо седа Урош И (1241–1276), градитељ Сопоћана и обнављач рударства.
Родослов Краља Рашке Стефана Немањића Првовечаног - приказ 3 генерације од њега
(линк: родослов Стефана Немањића)
На престолу га наслеђује старији син Драгутин (1276–1282), који након несрећног пада и тешке повреде власт предаје млађем брату Милутину (1282–1321). Овај енергични владар освојиће нове просторе, а уз новоосвојене територије постаје и зет византијског цара и тиме ствара могућност да неки његов наследник постане и носилац царске круне.
ДРАГУТИН НЕМАЊИЋ, КТИТОРСКИ ПОРТРЕТ, ЦРКВА СВЕТОГ АХИЛИЈА У АРИЉУ, КРАЈ 13. ВЕКА
СВЕТИ САВА ЈЕ БИО НАЈМЛАЂИ СИН ВЕЛИКОГ ЖУПАНА
У том напору није успео његов син Стефан Дечански (1322–1331), али јесте унук Душан Силни (краљ 1331–1346; цар 1346–1355). Цар Душан представља врхунац владавине и постигнућа Немањића. Његов син, последњи владар ове фасцинантне династије, Урош Нејаки (1355–1371), умире без порода и снаге да управља огромном територијом коју му оставља отац.
Након његове смрти српска држава слаби и осипа се – и тек на тренутак, у доба деспота Стефана Лазаревића (1389–1427), сина кнеза Лазара, доживљава још један стреловит, блистав успон.
Извор/инспирација: Тамара Огњевић, историчарка уметности
