Ако Емануел Макрон постане председник Француске, већ у децембру ћемо имати мапу пута за Европу у више концентричних кругова, или више брзина. Јединствено тржиште и Шенгенски споразум остаће нетакнути, а вероватно и еврозона.
Након пораза популисте Герта Вилдерса у Холандији, остала је још само једна препрека до стварања новог језгра Европе, односно Кернеуропе, сазнаје дописник Недељника из Рима Жељко Пантелић, који је имао увид у нацрт Римске декларације.
Она шаље врло јасну поруку, како европским популистима и евроскептицима, који су против ЕУ и дубљих европских интеграција, тако и свим осталим планетарним играчима, од Вашингтона, преко Москве и Анкаре, до Пекинга.
Једно је сигурно: ЕУ какву смо познавали неће постојати већ од следеће године. На овај или онај начин Римска декларација која (не)ће бити усвојена 25. марта на Кампидољу у Вечном граду означиће прекретницу за ЕУ. Велика четворка ЕУ (Немачка, Француска, Италија и Шпанија) одлучила је да реализује сан очева оснивача ЕУ, или барем да покуша.
Источноевропске земље, као и скандинавске државе, моћи ће да се придруже, када буду то хтеле или буду спремне, али више неће моћи да саботирају процес дубљих европских интеграција или да подмећу клипове у точкове, не само зато што више нема Велике Британије, главне кочнице, већ и зато што мишљење Вашингтона у Бриселу има специфичну тежину само у Завентему (седиште НАТО-а) али не и на Шумановом тргу пар километара даље у белгијској престоници.
Кључна партија за будућност ЕУ, према изворима Недељника, игра се у Француској. Ако Емануел Макрон постане председник Француске, већ у децембру ћемо имати мапу пута за Европу у више концентричних кругова, или више брзина, како се коме свиђа. Јединствено тржиште и Шенгенски споразум остаће нетакнути, а вероватно и еврозона, док ће земље оснивачи ЕУ, Немачка, Француска, Италија, Белгија, Холандија, Луксембург, плус Шпанија, Аустрија, Словенија и евентуално још пар држава (Грчка, Финска, Ирска) кренути путем федерализације.
У нацрту Римске декларације, у који је Недељник имао увид, не помиње се ни на једном месту ни ЕУ у више брзина ни федерализација, али из ње све одише најавом епохалне промене у европским интеграцијама, а посебно последњи параграф који отворено говори да ће неке државе "ићи ближе једна другој, тешње, даље и брже сарађивати у неким областима, остављајући врата отворена за све остале да се у неком другом моменту, када буду то желели и могли, укључе".
У првом делу Римске декларације, поред упозорења да се ЕУ налази пред, до сада, невиђеним изазовима (глобалним и домаћим, тероризмом, миграцијама, протекционизмом, и социјалним и економским неједнакостима), истиче се одлучност ЕУ да одговори на њих и пошаље поруку како Вашингтону и Пекингу, тако и Лондону и Москви, Анкари и другим интересним групама које раде на разградњи ЕУ.
"Ми смо одлучни да учинимо ЕУ снажнијом и отпорнијом: потребно је да покажемо још веће јединство и солидарност између држава чланица ЕУ. Јединство није опција, већ нужност. Појединачно би нас глобалне динамике избациле све из игре. Заједно имамо најбоље шансе да, уместо да их трпимо, утичемо на њих и тако бранимо наше заједничке вредности и интересе", стоји у нацрту декларације.
У документу се индиректно ставља до знања да је намера да се у следећих 10 година заокружи процес стварања тврдог језгра ЕУ: "За 10 година желимо да видимо Унију као сигурније и просперитетније место за живот. Желимо да ојачамо социјалну димензију ЕУ, оснажимо Европску монетарну унију, побољшамо сарадњу у области безбедности и одбране, учинимо наша друштва снажнијим и отпорнијим према глобализацији. Приближићемо ЕУ њеним грађанима, дајући државама чланицама, регионима и градовима потребан простор како би појачали потенцијал Европе за иновације и економски раст. Хоћемо Унију у којој грађани увек имају нову прилику да се културно и друштвено уздижу и економски постају јачи."
Да би се стигло до поменутих циљева, у Римској декларацији биће подвучена четири носећа аспекта: безбедна и сигурна ЕУ, просперитетна и одржива ЕУ, социјална ЕУ и ЕУ као важан планетарни играч.
На крају предложене радне верзије Римске декларације наводи се да је ЕУ спремна да ради на остварењу поменутих циљева јер је уверена да је будућност Европе у њеним рукама. Подвлачи се и неопходност успостављања ефикаснијег и транспарентнијег начина доношења одлука, а на крају драфта стоји можда и најјачи и најиндикативнији део декларације: „Радићемо заједно на промоцији заједничког добра, подразумевајући да неки од нас могу да сарађују још тешње, даље и брже у појединим областима, остављајући врата за све који хоће да се прикључе касније." Декларација се завршава речима да се неће дирати у јединствено тржиште, шенгенску зону и ЕУ у њеној целини. "Неподељена и недељива ЕУ радиће заједно кад год је то могуће, и различитим корацима и интензитетом када је то неопходно."
Извори Недељника у Бриселу и у кључним европским престоницама кажу да ће бити неизвесно, највероватније, до самог краја какав ће коначни садржај имати Римска декларација. Отпор у источноевропским земљама, превасходно, али и у Копенхагену и Стокхолму (око дела декларације који се односи на социјална питања) и даље је постојан и преговори су у току како би се дошло до финалне верзије. Ипак, тврде наши контакти, Велика четворка ЕУ неће дозволити да декларација буде испражњена и сведена на изјаву општих, безначајних и отрцаних прокламација.
Цела анализа објављена је у новом броју Недељника.
