На двадесетак километара од Билеће према Љубињу је храм посвећен Св.оцу Николи, за који, као и за многе са ових простора, нема материјалних доказа из времена градње, као ни обнове. Зна се да је обнављан 1858. године, а посљедњи пут крајем задње деценије 20. вијека.
У прегледу босанскохерцеговачких некропола са стећцима, уважени Шефик Бешлагић (Stećci, kataloško-topografski pregled, Sarajevo, 1971, 380-392) није поменуо некрополу из средњег вијека у билећком селу Звијерина, иако је у своје дјело уградио опис некропола у Врањској и Симиови које су веома значајне за старију историју Херцеговине. Када се идући цестом из Билеће ка Врањској прође Рајова чатрња, улази су у предио нешто пространије крашке увале Крстаче кроз коју води лош макадамски пут за Звијерину. У Звијерини се, око цркве, традиционално на Светог Пророка Илију, сабира народ из источне Херцеговине. Раније се у Звијерину стизало на окићеним коњима и пјешице.
Херцеговачко село данас : Звјерина (из милошта још позната као питома Звјерина)
Средњовјековна некропола у Звијерини налази се у источном дијелу крашке увале уз чије је пристранке смјештено село састављено од родовских агрегата. У средишту увале, на изложеном мјесту, саграђена је православна црква Светог Оца Николаја са гробљем омеђеним дугачком оградом и мноштвом надгробних споменика из 19. и 20. вијека. У прочељу цркве, одмах изнад надвратника, уграђена је проча са ћириличним натписом: ХРАМ СВ. НИКОЛЕ. ПОДИГОШЕ ЗВИЈЕРАНИ. 1908. Г.
Стара некропола лежи на благом узвишењу у источноме дијелу увале око три стотине метара источно од цркве. Састављена је од петнаест стећака међу којима је најкрупнији сандук просте израде на тјемену узвишења-могуће гробне гомиле. Некропола је сатављена од три одвојене групе споменика: западне, средишње и источне.
Преглед споменика[1]:
Западна група представљена је са двије плоче и два сандука и она је позиционирана у тјемену гомиле кружног изгледа омеђене врло изразито са јужне и источне стране.
Споменик 1, сандук има димензије: 1,67 х 0,82 х 0,46 м. Он својом величином представља најмаркантнији споменик у склопу ове некрополе. Трпио је велика оштећења на своме источном дијелу отпадањем велике парчади материјала са углова.
Звијерина, Црква Светог Николе
Споменик 2, сандук: 1,76 х 0,90 х 0,32
Споменик 3, плоча: 1,77 х 0,61 х 0,22
Споменик 4, плоча: 1,46 х 0,60 х 0,30
Средишња група представљена је трима споменицима:
Споменик 5, јако оштећени сандук: 1,79 х 0,67 х 0,38. И са овога нижег сандука временом су отпали велики дјелови на угловима.
Споменик 6, плоча: 1,77 х 0,78 х 0,20
Споменик 7, плоча: 1,54 х 0, 80 х ?
Источна група је најбројнија и представљена је са седам плоча и једним сандуком:
Споменик 8, плоча: 1,74 х 0,85 х ?
Споменик 9, плоча: 1,75 х 0,75 х ?
Споменик 10, плоча: ?
Споменик 11, плоча: ?
Споменик 12, плоча: 1,70 х 0,70 х ?
Споменик 13, мали сандук: 1,09 х 0,65
Споменик 14, плоча: 1,73 х 0,70 х 0,34
Споменик 15, плоча: ?
Сви споменици начињени су од домаћег кречњака лошег квалитета, подложни дробљењу и на неколико су видљива обимна општећења и отпадања великих дјелова.
Сви су без украса и натписа.
На десетак корака у смјеру цркве, види се, могуће, један гроб.
[1] Упитником су означене димензије које су недохватљиве усљед утонулости споменика
Лик Херцеговке на новијем надгробном крсту из Звијерине
Западна група стећака
Средишња група стећака
Источна група стећака
Извор: Горан Ж. Комар, Бранко Сикимић
