Професорка Ерика Армстронг Данбар је прегледала новинску архиву у Филаделфији када је наишла на један оглас из 1796. године.
Тај оглас је довео до тога да напише истиниту причу о робињи која је одбегла од првог америчког председника Џорџа Вашингтона.
"Наишла сам на оглас у којем се тражи робиња која је побегла из председникове куће. Помислила сам, 'Ко је та жена Она Џаџ?' и 'Чекај мало! Председник тражи одбеглог роба? У Филаделфији? Године 1796? Зашто ја то нисам знала?'", рекла је Данбар, професорка афроамеричке историје на Универзитету у Делаверу.
"Advertisement," The Philadelphia Gazette & Universal Daily Advertiser, Philadelphia, Pennsylvania, May 24, 1796 (2365).
Након више скоро осам година потраге, професорка је пронашла податке о Они Џаџ и склопила причу о њој, али и о Џорџу Вашингтону коју је мало ко знао.
"Желела сам да свет упозна Ону Џаџ као што познаје Фредерика Дагласа и Харијет Табман, славне бегунце. Али она је била прва од њих", рекла је Данбар, која је написала књигу "Никад ухваћена: Немилосрдна потера Вашингтонових за одбеглом робињом Оном Џаџ".
Како каже, није било лако пронаћи податке о њој. Не само због тога што се ради о жени, црнкињи и робињи, већи због тога што је бекством од робовласника покушала да заташка сваки свој траг.
"То је прича и о Џорџу Вашингтону. Много више пажње је било усмерено на Томаса Џеферсона и његову улогу као робовласника, него на Вашингтона, можда зато што је он ослободио своје робове у тестаменту. Али сада видимо да је он био робовласник који се није много разликовао од других.
Џорџ и Марта Вашингтон су на имању у Маунт Вербону имали око 150 робова 1773. године када се родила Она Џаџ, ћерка црне ропкиње и белог слуге.
Десет година касније, када је Вашингтон био изабран за председника и позван да живи у главном граду - Њујорку, а затим Филаделфији, он и Марта су повели групу робова са собом, међу којима и Ону Џаџ.
Међутим, Пенсилванија се кретала према аболицији, па је државни закон захтевао да сваки роб који је у тој држави држан више од шест месеци буде ослобођен.
Први амерички председник робовласник: Џорџ Вашингтон
Зато је Вашингтон нашао начин да своје робове изводи и уводи поново у Пенсилванију на сваких шест месеци, избегавајући тако да их ослободи. Он је то чинио тихо, вољан да превари јавност.
Тако је уз повремене кратке селидбе, Џаџ провела шест година у Филаделфији иако је већ давно требало да буде ослобођена.
Тада је сазнала да Марта Вашингтон планира да је да унуки и пошаље на југ.
Девојка је одлучила да побегне и помоћ је добила од бораца за слободу црнаца. Побегла је у Портсмут у држави Њу Хемпшир.
Тада је Вашингтон постао први председник који је злоупотребио свој ауторитет вршећи притисак на локалне царинске званичнике у Портсмуту да је нађу и пошаљу је његовој кући без одлагања, прекршивши тиме закон о враћању робова.
Понудио је награду од 10 долара онима који је ухвате. У огласу који је објављен, описана је као мулаткиња светле коже, веома тамних очију и косе, витког стаса и стара око 20 година.
Све до смрти Вашингтон је покушавао да је врати. Она се у међувремену удала у Њу Хемпширу и имала је и децу.
Ипак цео живот је провела у бекству.
Иако је Вашингтон својим тестаментом дао слободу својим робовима, Она Џаџ је технички припадала Марти, а Марта није ослободила своје робове.
Она Џаџ је живела у сиромаштву и страху од власти, али, како је забележено, рекла је да се нимало не каје.
