У задњих тисућу година Далмацију су освајали: Мађари, Монголи, Млечани, Турци, Французи, Аустријанци, Талијани, Њемци. Монголи су мање битни, они су ту само прозујали.
Међутим, оно што видимо у свим овим примјерима је сљедеће правило: Освајачи се мјењају, народ остаје исти. Зашто неко мисли да је прије било другачије, него задњих тисућу година? Јесу ли се и првих 1000 година, као и у ових других само смјењивали освајачи Римљани, Готи, Авари, Франци, али је народ увијек био исти? Наравно да је мањих насељавања и расељавања увијек било. Могу за примјер узети Горски Котар којег је Аустрија колонизирала досељеницима из цијеле Монархије.
Како је настао назив Славен? Одакле ријеч "славен" ? као ознака за роба у свим европским језицима
Ту је још један, још већи проблем за сљедбенике бечко-берлинске секте. Турска је стољећима владала Босном, Србијом, Македонијом, Бугарском.... па ипак, није успјела наметнути свој језик. Венеција је 800 година владала дјеловима Далмација, па ипак, није успјела наметнути свој језик нигдје осим у градовима гдје се и раније говорио романски и латински. Једно село само километар од Задра, једно село само 500 метара од Сплита никад није проговорило на романском језику. Венеција је и војно и културно и цивилизацијски била пуно напреднија од тих сељака, па ипак ни дугих седам стољећа није јој било довољно да у само једном селу наметне свој језик.
Да ствар буде још гора, према старим документима, чак и у самим градовима који имају континуитет романског говора још од Рима, преко Бизанта, па до Венеције за скоро двије тисуће година само је господа говорила романски, далматински или латински, а обичан народ и у градовима говори како документи кажу илирски што значи славенски (причамо о касном средњем вијеку и новом вијеку).
Моје питање за бечко-берлинску секту је сељедеће: Ако Рим, Бизант и Венеција нису кроз скоро 2 000 година континуитета успјели наметнути романски језик једном селу 500 метара од Задра, како је то пошло за руку Славенима?
Кад се узме у обзир да читава бивша римска провинција Далмација у 9. стољећу говори или глагољи славенски језик (од туда глагољаши), а да Славени према повјесничарима никад нису завладали Даламцијом прије 1918., него су се измјењивале власти Бизанта, Франачке, Венеције, Угарске, Хабсбуршке Монархије и Француске, те да са друге стране нико не говори латински у тој истој Далмацији (осим мали господски слој у градовима) која је тада већ преко тисућу година у рукама Романа ( 200. год. пр. кр. ју осваја Рим, од 5. вијека Бизант, а касније и Млечани). Неки дјелови Далмације попут Задра више од 2 000 година су у континуитету били под романским неславенским владарима, па ипак, како нам свједоче документи, обичан пук бесједише "илирски" (што је био назив за славенски све до 20. стољећа).
Испада да су Славени чаробњаци! Иако на нижој културној разини, дословно преко ноћи успјевају масама наметнути свој језик, а тако учени и цивилизирани Романи то не могу ни у 2 000 година?!!! Иако су на нижем цивилизацијском, културном, језичном ступњу од тог становништва, иако нису власт, Славени успјевају на неки фантастичан начин наменути свој језик. Није ли то сулудо тврдити? Није ли сулуда идеја да би романизирани Илири поред романског језика који се у коунтинуитету говори у Далматинским градовима 2 000 година из неког разлога прешли на језик Славена који су по нашим повјесничарима инфериорни аутохтоном романском становништву?
Ако су попови глагољаши већ у 9. вијеку служили мисе на славенском језику, онда значи да је народ у Далмацији већ причао славенски. Кад га је стигао научити? У 200 година (7.-9. стољеће) док Славени нису ни владали тим простором него су се смјењивали Бизант, Авари, Франци, па и Бугари. Једноставно, изостаје и мотив и вријеме за учење славенског од стране локалног романизираног илирског становништва. Није ли логичније претпоставити да су Илири причали неку врсту славенског језика, па стога свој језик нису ни мјењали?
Према Мавру Орбинију, као што се у Италији у донекле исквареном облику сачувао латински из којег се развио модерни талијански језик, тако су и Илири на Балкану доласком Славена искварили свој првобитни славенски језик. Али Илири никад нису говрили ни грчки ни латински, јер их у том случају антички писци не би називали барбарима.
А да ствар буде луђа, баш у периоду кад ријеч "Славен" улази у све европске језике као појам за роба, баш тада су наводно Славени покорили пола Европе, па и ове наше крајеве. Како то? У истом периоду су и робови и освајачи пола Европе који потпуно, у рекордном року асимилирају сваки народ на које наиђу, ма колико он културнији и цивилизиранији од њих био?! А све трагове фантомских предславенских језика уништавају?!
Ријеч Славен у европске језике долази преко робова. Кад је папа Гргур Велики у 6. стољећу забранио држање кршћанских робова, Славени су дјелом били погани, дјелом аријевци, па су као такви били погодни за робље. Дошли смо у парадоxсалну ситуацију, да једини народ који није држао робове постане ознака за роба у енглеском slave, њемачком sklave, холандском slaaf, данском slave, шведском slaaf, велшком slaf, бретонском sklav, француском esclave, шпањолском esclavo, португалском escravo, талијанска schiavo, , модерногрчка sklavos, арапском sakalibi... Кад већ спомињем да су Славени једини народ у раном средњем вијеку који није имао робове, погађате ли који једини народ у антици није држао робове? Илири.
Међутим, одакле име Славен међу славенским народима? Једино разумно и логично објашњење је сљедеће: када су Славени у склопу готских, хунских и аварских плаченичких трупа, почели пристизати на Балкан (а касније и као робови), локално становништво, Илири, разумјело је њихов језик, па их је прозвало Славени - они који слове или причају. Германе у готским редовима звали су Њемци јер их нису разумјели, били су њеми, причали као глухоњеми људи. Тако се име Славени прво раширило међу Илирима, Трачанима и Дачанима, одакле нам га и Јорданес преноси. Касније су га преузели и други народи и језици Европе. Као додатну потврду могу навести Тацита који каже да Литванци причају сличније Британцима него Германима. У то вријеме Балти и Славени одвојени су око 1000 година што значи да им је језик још доста сличан. Опет, у то вријеме Илири имају у свом језику на тисуће келтских ријечи, а британски је као што знамо келтски. И то је један од разлога зашто су се Илири и Славени разумјели.
Овиме сам ријешио заврзламу.
1. На подручју знатног дјела Балкана, Илирика, бивше Југославије освајачи су се смјењивали, народ је кроз више од 2 000 година остао исти, уз мање миграције.
2. Илири нису прихватили језик наводно досељених Славена јер су и тако већ причали славенским језиком.
3. Име Славен у славенском свијету настало је кад је велики број Славена у склопу Готских плаћеничких трупа почео пристизати на Балкан, јер су словили слично као и Илири, за разлику од Германске компоненте Гота која је била њема, односно причала на страном језику.
4. Ријеч славен је ушла у европске језике као ознака за роба јер је папа Гргур у 6. стољећу забранио држање робова који су кршћани, а како су Славени били или погани или аријевци (аријевска верзија кршћнства) онда су славенски робови били дозвољени.
Аутор: Горан Шарић
