Немањићи — рађање краљевине је предстојећа српска ТВ серија, снимљена 2017. године, чије се премијерно приказивање очекује за новогодишњу ноћ.
Представља највећи продукцијски подухват у историји српске телевизије, будући да је за њу ангажовано 218 глумаца и 2700 статиста. Серијалом који ће обухватити 200 година владавине српске средњовековне династије обележава се 800 година од настанка Српског краљевства и крунисања Стефана Првовенчаног. Пројекат настао у режији Марка Маринковића, а по сценарију Гордана Михића, продуцира Радио-телевизија Србије.
Серија прати живот краља Стефана Првовенчаног, док је он још био принц и велики жупан. Прати догађаје краља Стефана и његов успон као првог краља династије Немањића.
Улога Стефана Немање поверена је Младену Нелевићу, његове супруге Ане Немањић − Дубравки Мијатовић; њихове синове Стефана Првовенчаног, Вукана Немањића и Растка Немањића − Светог Саву, играју Војин Ћетковић, Небојша Глоговац и Драган Мићановић (тим редоследом); прву српску краљицу, а млетачку принцезу, Ану Дандоло тумачи Слобода Мићаловић.
Предпродукција
Радио-телевизија Србије расписала је 5. септембра 2015. године конкурс за најбољи сценарио за телевизијску серију од дванаест епизода кроз које би се представило крунисање Стефана Првовенчаног. Главни и одговорни уредник културно-уметничког програма РТС-а, Небојша Брадић, изјавио је тада да нас „...од првог краљевског крунисања у Жичи дели 800 година...” као и да је „...прилика за дијалог са историјом, за нова преиспитивања, и позив за нове ствараоце да се позабаве значајном темом...” Телевизија је победнику, поред екранизације сценарија, понудила и награду од пола милиона динара. Конкурс је затворен 31. јануара 2016. године. Пет дана касније, стручна комисија коју су чинили: Милан Влајчић — новинар и председник жирија, затим Горан Марковић, филмски сценариста и редитељ, и историчарка Смиља Марјановић Душанић, отворила је пристиглих дванаест рукописа. Марта 2016. објављено је да је победник анонимног конкурса Гордан Михић, чији је сценарио потписан шифром Снови. Михић је том приликом изјавио да је РТС овим добио прилику да се искупи, јер је „материјал такав да је грех што то до сада није урађено”. Додао је још да се током писања сценарија консултовао са савременим историчарима, као и да је ишчитавао бројне историјске списе и сведочанства.
Крајем новембра 2016. године телевизија је објавила да ће серија обухвати период двовековне владавине Немањића — од Стефана Немање и подизања Хиландара, па све до смрти Уроша Нејаког. Нити којима ће серијал бити прожет такође су и „борбе великих сила за територију Балкана, унутрашњи сукоби, стицање аутокефалности српске цркве, војни успеси и крваве борбе”. Будући да је касније објављено да се првих дванаест епизода завршавају крунисањем Стефана Првовенчаног у манастиру Жича, појавиле су се спекулације да ће серија имати више сезона, те да ће кроз њих проћи још више глумаца који ће играти преостале Немањиће.
Пре него што је почело снимање, редитељу се као помоћник придружила Бојана Шутић, која деценијама живи и ради у Риму. Продуцентској кући редитељка је од великог значаја због искуства стеченог у раду са Фелинијем, Кополом, Ал Пачином, Џесиком Ланг и другима.
Локације и сценографија
Серија је снимана на 240 локација широм Србије. Сценограф Кирил Спасески рекао је 7. фебруара 2017. године да локације испуњавају очекивања пошто се тежи томе да већина буду управо она места на којима су живели или боравили Немањићи: „Ту смо узели у обзир остатке Маглићке тврђаве – која је од каснијег доба, али ћемо је адаптирати као да је из тог доба – затим Смедеревску тврђаву, манастирске комплексе који су у Рашкој области”.
Сви реквизити завршени су пре 15. марта, када је почело снимање. Успешно су израђене реплике средњевековног оружја, како би се што веродостојније представиле сцене борбе и слике српских, мађарских и византијских војника. Оружје за петорицу главних глумаца ручно је рађено. Милош Петровић направио је каишеве, на које је стављао нитне у духу средњевековне српске моде. Две недеље пре назначеног датума почетка снимања, у Липовачкој шуми у Београду, изграђен је Немањин двор: палисадна тврђава, капија двора, село око двора. Ту су истовремено за сцене борби увежбавани коњи.
У марту је такође, у складишту луке Београд, почела захтевна изградња сценографије манастира Жиче, која је била осликана (пресликана) као нова, приказујући тако како је манастир изгледао када је тек био подигнут. Прва клапа снимљена је 15. марта на Студеничкој реци, а одатле се екипа преселила на Копаоник где су снимљене сцене одласка у Бугарску. Селидба сниматељске екипе у студио ставила је у први план камермана, Небојшу Башића, који је истакао да је највећи изазов био пронаћи адекватан тон на светлости ватре, свећа и бакљи. Немањићи су потом снимани на Фрушкој гори, Космају, Калемегдану, Лимповачкој шуми, у Сирогојну, Смедереву, Херцеговини, Делиблатској пешчари и на крају у Петровој цркви у Новом Пазару.
