Један део овог грба може се видети на печату краља Вукашина из1370. али без штита.
Бели орао је највероватније приказан јер се сматрао грбом Србије (мада овде није двоглави) и многи великаши су га стављали на своје предмете и одећу. Још један веома важан симбол се јавља на грбу Мрњавчевића а то су оцила која су касније постала и део званичног грба обновљене српске државе.
Мрњавчевћи су били први српски великаши који су се сукобили са Турцима - битка на Марици 1371. је била изгубљена и турски освајачи су наставили са продором у земљу.
Оба брата, Угљеша и Вукашин су погинули у том боју а Вукашинов син, Марко, је проглашен за новог краља. Иако је Марко био турски вазал, народне песме су га опевале као хероја натприродне снаге и изузетне храбрости; убијен је у турском походу 1395. који је лично предводио султан Бајазит I.
После ове погибије Мрњавчевићи су нестали са политичке сцене и немамо пуно података о осталим члановима породице. Угљешина жена Јелена је отишла у манастир где се замонашила под именом Јефимија и извезла чувену Похвалу кнезу Лазару коју можете погледати на овој Интернет презентацији.
