Животна прича породице Данила Милићевића
Животопис чика Данила из Смедерева, најстаријег Милићевића на трећем сабору у Београду. (ког тадашњи председник Братства Анђелко Милићевић није дозволио да га упознају братственици на 3. Сабору).
Животопис чика Данила из Смедерева, најстаријег Милићевића на трећем сабору у Београду. (ког тадашњи председник Братства Анђелко Милићевић није дозволио да га упознају братственици на 3. Сабору).
Као син нeкога ко је као дете био протеран и након што сам много пута могао слушати приче о томе, задовољство ми је да коначно све то, и много више добијемо сабрано у једној причи коју је приредио мој стриц, на чему сам му захвалан.Као што је у причи описано, много векова пре највећег светског рата народ се морао селити у до тад ненасељене пределе како би се сачувао од најезде Турака. Практично речено, да би се очувала слобода и независност, морала се променити надморска висина.
По оцу сам Чех, али о пореклу своје породице не знам много, јер више од 200 година живе ван Чешке, од тога преко 100 година живимо у Белој Цркви, а нешто мање живели смо у Румунији и Мађарској где се и родио мој деда. Овај текст пишем, јер се надам да ће неко од Вас који га чита препознати оно о чему говорим и помоћи ми да пронађем своју фамилију од које потичем, а ако и не успем у томе, прича је занимљива и искрено се надам да ће неке усијане главе натерати да размишљају на један други начин.
Марко Мрњавчевић (око 1335—17. мај 1395), познатији као Краљевић Марко, био је дејуре српски краљ од 1371. до 1395. владао територијом у западној Македонији са центром у Прилепу, познатом као Прилепско краљевство.
Рођена као Јелена, ћерка кесара Војихне под Стефаном Душаном, удата је за брата краља Вукашина, деспота Јована Угљеше.
Глигор Милићевић рођен је 19. јуна 1815. године у селу Звијерини код Билеће. Још у својој младости истицао се бистрином, виталношћу и правичношћу.
Најзад смо успели да дођемо у контакт са нашим рођаком, познатим кошаркашем Мирком Милићевићем и са њим поприћамо о његовом животном путу и пореклу.
Да ратна слава зна да буде пролазна али и да са собом донесе много тога што ће се као својеврстан ''терет'' носити до краја живота најбоље говори пример Маре Милићевић из Мирковаца.