Београдске тајне: Да ли сте знали да…

Калемегданска тврђава

Србија
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

Новинар Зоран Николић, аутор бројних књига о тајнама Београда, за читаоце сајта разоткрива омиљене тајне приче о једном од најстаријих градова Европе.

"Београд је један од најстаријих градова у Евопи, а ако узмемо у обзир чињеницу да је на његовом ободу насеље Винча, прво урбано насеље на Старом континенту, онда нећемо погрешити ако кажемо да је наш главни град и најстарији," прича Николић. "Када данас у Београд стигну страни археолози и чују реч „Винча" у знак поштовања безмало имају потребу да стану мирно. Мислите о томе."
Како објашњава, београдских тајни има безброј, од оних из доба Келта, па преко Римљана, Бугара, Византинаца, Турака, Грка, Срба, Аустријанаца, Немаца... Ово су само неке од њих.

beo tajne05 

Ташмајданска пећина

Од градских тајни увек бих издвојио на првом месту Ташмајданске пећине, јер су оне део римског каменолома из којег је углавном настао римски Сингидунум, а такво место нема много метропола у Европи. Касније су Турци овом месту наденули име („таш" значи камен, а „мајдан" је рудник), да би Срби одавде вадили шалитру, неопходан састојак за израду барута. Овде се скривао Карађорђе када је у Првом српском устанку отимао град од Турака, ту су се скривале жене, деца и нејач током аустроугарског бомбардовања на почетку Првог светског рата, и коначно, ту је немачки командант Александер фон Лер направио подземно склониште за своју Команду за југоисток током Другог светског рата. Данас постоје три велике пећине међусобно повезане ходницима, као и велики простор одвојен за спаваонице у којима су боравили немачки војници. Ово место је делимично запуштено, односно требало би у њега уложити средства за обнову електричних инсталација и система за вентилацију, али је сигурно прворазредна туристичка атракција.

beo tajne03Римски бунар


Римски бунар је такође данас затворен за јавност, али је сигурно да би уз одређена улагања он могао да угости многе радознале туристе. До 50 метара дубине и нивоа воде води 212 степеника, направљен је још у доба аустријске власти (1717-1739), а пикантан је податак да га је 1964. године посетио славни режисер Алфред Хичкок и да је рекао како за њега „оваква места представљају изузетну инспирацију".
Близанац Римског бунара је грађевина која је 1987. године значајно успорила изградњу поздемне железничке станице „Вуков споменик" јер су грађевинари потпуно неочекивано наишли на бунар ширине око два, а дубине од око 50 метара. И данас на најнижем колосеку постоји затворен отвор од плексигласа који наговештава колико велика грађевина се налази ту.
Земунски лагуми су начичкани свуда у овом делу града, од Гардоша, Ћуковца, Мухара, Калварије, па даље низ Бежанијску косу. Они су имали трговачку намену, јер су у њима, у време када нису постојале хладњаче, фрижидери или замрзивачи – трговци чували робу којом су излазили на тржиште. У лагумима је увек била ниска и стабилна температура. Будући да је Земун током великог дела историје био и погранични град, постојали су и бројни лагуми, односно делови подземних фортификација који су имали веома битну војну намену, било да су то били различити тајни пролази, било да су били коришћени као барутане.

Лагуми у Карађорђевој улици су били такође веома драгоцени за град, јер се васколика београдска трговина одвијала бродовима. У 19. веку, на пример, роба би долазила на место где је данас туристичко пристаниште, испод Саборне цркве и Косанчићевог венца, и тамо је смештана у лагуме. Данас је један од тих лагума, на броју 31 адаптиран у винарију, па му је враћен стари шмек с почетка 19. века, када је Карађорђева улица била знатно важнија од Кнез Михаилове.

beo tajne02
Први београски мост био је Железнички мост


Први београски мост био је Железнички мост направљен 1884. године. Био је по пола у власништву Србије и Аустроугарске, али један податак га чини другачијим од свих осталих европских и светских мостова. Наиме, рушен је четири пута и поново подизан, али како... Први пут је срушен првог дана Првог светског рата када су Аустроугари покушали да изненаде наше браниоце тако што су покушали да пређу преко моста железничком композицијом коју је гурала локомотива. Наши војници су схватили шта се спрема, минирали су мост, а када су га подигли у ваздух конструкција се сурвала на аустоугарски борд „Алкотмањ" и побила посаду. Исто то догодило се у ноћи између 10. и 11. априла 1941. године, када је Војска краљевине Југославије, неколико дана пре капитулације одлучила да сруши сва три тадашња београдска моста да би спречила надирање нациста ка граду. Несрећник који је детонирао експлозив те ноћи није видео да се испод моста повлачи наш брод „Танаско Рајић" са 110 чланова посаде, активирао је експлозив, а рушење моста на брод однело је 95 живота. Дакле, овај мост није ни по чему конструкцијски посебан, али јесте по томе што је ваљда једини у свету који је два пута рушен на бродове пуне војника.

beo tajne04


Београд има и неке необичне масонске симболе, па је тако најпознатија пирамида у самом срцу града, у Кнез Михаиловој улици, испред Српске академије наука и уметности, и која представља зарубљену пирамиду, управо онакву каква се налази на новчаници од једног долара, а која се сматра једним од основних симбола масонерије.

Исто тако, град има две капије (Источну и Западну). Необично, али у масонској ложи постоје два доминантна стуба који се налазе на њеном централном делу и зову се Јакин и Боаз, а поменута пирамида без врха (јер се на том делу налази „око свевидеће") већ је поменута као основни симбол слободних зидара. Ако боље погледамо, једна београдска капија (она западна) управо представља два стуба, док она на истоку представља зарубљену пирамиду. Уколико знамо да је масонска ложа окренута од истока ка западу, онда би и ова симболика тешко могла да буде проглашена за пуку случајност.
Зоран Николић је књигу „Београд испод Београда" написао заједно са др Видојем Голубовићем. Његова друга књига „Масонски симболи у Београду" истраживала је какве су трагове на фасадама, градским трговима и споменицима оставили слободни зидари, док „Тајна Новог Београда" демистификује неке чињенице које смо схватали као непобитне када је у питању Нови Београд. Прошле године објавио је роман „Град тајни".