Од сиромаха до министра

Јован Цвијић

Србија
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

Један од најутицајнијих намесника који су владали после атентата на кнеза Михаила Обреновића био је Јован Ристић, министар спољних дела.

Рођен 1830. у сиромашној породици, већ са пунолетством је показао снажан полет за борбу против Турака.
Учествовао је у проглашењу Српске војводине у Сремским Карловцима, потом о трошку државе студирао филозофију, коју је докторирао на престижном универзитету у Хајделбергу. По повратку у отаџбину, запослио се као чиновник у Министарству просвете, па у Министарству унутрашњих дела. Ту је убрзо догурао до помоћника самог министра Илије Гарашанина.

Оженио се ћерком тада најбогатијег Београђанина Хаџи Томе и уз помоћ другог Томиног зета Филипа Христића ушао у дворску камарилу кнеза Александра Карађорђевића. Обожавао је књиге, нарочито да их пише и тада је развио нарочити стил.

 

Препознатљива појава

Како пише историчар Слободан Јовановић, себи је направио препознатљиву појаву, "дипломатску главу са зулуфима и увоштеним брковима по моди царства, и са великим растресеним бакенбардима (врстом браде и бркова) какве су носили немачки и аустријски цареви, и који су му као угљен црни падали чак на рамена".
У понашању је био хладан. Непрестано се намештао да изгледа као велики господин, али је заправо изгледао само као велики чиновник. У Михаиловој влади је постао министар иностраних дела уместо Гарашанина. Одатле га је делио само корак да постане један од најчувенијих српских и европских дипломата.

jovancvijic1

 

Кнез га поставио, па сменио

Крајем 1861. лично га је кнез поставио за српског представника у Цариграду. Тај положај је био од виталног значаја за будућност земље. У турској престоници Ристић је провео шест година. Успешно је водио преговоре о повлачењу турских гарнизона из српских градова и о самосталној српској управи. Код Турака се научио огромном стрпљењу и истрајности.
Пошто је као министар спољних послова замерио кнезу Михаилу да режим претвара у полицијски, смењен је са дужности. Тада се приближио либералима који су му изгледали као странка будућности, али и студенту, потоњем социјалисти Светозару Марковићу. Смрт кнежева затекла га је у иностранству. Тада га је позвао његов школски друг и министар војни Миливоје Петровић Блазнавац да се врати и са собом доведе малолетног престолонаследника Милана Обреновића. Тако је Јован Ристић већ у 38. години живота ушао у врховну власт.