Волим еуфорију која прати новогодишње празнике. Не сметају ми гужве у превозу, чекање у редовима супермаркета, лудачки темпо на послу, скраћени рокови... Има, међутим, једна ружна појава од које ми се пред сваки дочек диже коса на глави.
Страшно ме нервирају петарде. И плаше ме, признајем. Плаше и мог пса Анђелка, који има епилепсију. Он се, јадничак, од њиховог праска тресе као прут. Тако нас двоје годинама поноћ дочекујемо тако што мој пас дрхти, а ја покушавам да га смирим док напољу грува као на бојном пољу.
Не разумем весеље уз тону експлозива. Мени то некако дивљачки.
И признајем да се бескрајно радујем што ће сви који буду бацали петарде, ако их ухвате, од сада морати да плате папрену казну - 50.000 до 100.000 динара. Нека плате, тако им и треба. Можда се дозову памети.
САМО ЈЕДНА ПОГРЕШНА ПЕТАРДА МОЖЕ ДА ОДСЕЧЕ ПРСТ, УНИШТИ ВИД, СПРЖИ КОЖУ
За малолетнике који мисле да су петарде играчке одговорност ће сносити родитељи. Ако мама и тата немају да плате чека их, каже закон, друштвено користан рад у трајању од 40 до 120 сати.
Значи, драги родитељи, пет дана црнчења или 100.000 динара за једну бачену петарду. Није мало. А није ни много ако знамо шта све једна погрешно бачена петарда може да направи – одсече детету прст, спржи му кожу, уништи вид, излуди комшије, разбуди децу, препадне кучиће...
Па да видимо сада, када будете морали да плаћате, који ће јунаци ником поникнути, а који у црну земљу погледати?
И да ли ћемо Анђелко и ја и ове године у поноћ дрхтати од страха или ћемо се и ми, као сав нормалан свет, у миру радовати Новој години.