О Милићевићима
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

Јављамо тужну вест да је преминуо наш знаменити Проф. Др мед сцц. Никола Милићевић, научни стваралац рођен је 6. децембра 1938. године у Меданићима општина Гацко у Херцеговини.  Сахрана ће се обавити 17.01.2020 године у 12 часова на гробљу Лешће, Сланачки пут бб., Београд.

 

 

НИКОЛА МИЛИЋЕВИЋ, НАУЧНИ СТВАРАЛАЦ

 

Проф. Др мед сцц. Никола Милићевић, рођен је 6. децембра 1938. године у Меданићима, општина Гацко у Херцеговини. Основну школу завршио је у Гацку, а гимназију у Требињу и Травнику 1957. године. Медицински факултет завршио је у Сарајеву 1963. године.

Специјализирао је ортопедску хирургију на Хируршкој клиници у Сарајеву, а 1970. године положио је специјалистички испит у Сарајеву. Др Н. Милићевић усавршавао се на бројним ортопедским установама у земљи и иностранству. Боравио је 1973. године пет месеци у ЦИТУ (Централни институт за ортопедију и трауматологију) у Москви. У 1974. и 1975. години Др Милићевић одлази по три мјесеца на стипендију у Швајцарску ради усавршавања са АО остеосинтезом у ортопедској хирургији. 1977. године боравио је на ортопедској клиници у Бечу ради израде докторске дисертације. У 1979. години Др Милићевић боравио је на Ендо клиници у Хамбургу, а 1983. године у Институту за ортопедију у Каргану код проф. Илизарова. 1990. године доктор Милићевић боравио је на Клиници у Лајпцигу, гдје је одржао два предавања о својим достигнућима у надокнади коштаних дефеката, као и оригиналној примјени оперативне технике реваскуларизације главице фемура.

Др Милићевић 1981. године одбранио је докторску дисертацију под насловом: “Ghiarijeva pelvis остеотомија у лијечењу разних стања зглоба кука”. Др Н. Милићевић говори руски и њемачки језик а служи се енглеским и француским језиком.
Од 1966 - 1978 године радио је на Хируршкој клиници у Сарајеву, а од 1978. године на Ортопедској клиници у Сарајеву. На овој Клиници обављао је дужности од шефа одјељења до стручног руководиоца Клинике и руководиоца Клинике.
Др Милићевић је 1975. године изабран за асистента на Катедри за општу и ратну хирургију Медицинског факултета у Сарајеву. Од 1984. године биран је у звање доцента на Катедри за општу и ратну хирургију. Проф. Др мед. сцц. Никола Милићевић од 1985. године био је предавач на пост-дипломским студијама на Медицинском факултету.
Проф. Др Милићевић у вријеме рата у Б и X 1992. године, из безбедносних разлога напустио је Сарајево и радио је у ратним болницама. Од августа 1993. године ради у КБЦ Земун, гдје се од 1. јануара 1994. године налази на дужности начелника Клинике за хируршке службе.
1985. године одржао је предавање на постдипломском студију на Медицинском факултету свеучилишта у Загребу на тему “Компликације за вријеме у току и послије операције код уградње тоталне протезе зглоба кука”. Био је наставник и један од организатора постдипломског студија смјер реконструктивна хирургија на Медицинском факултету у Сарајеву.
Др Никола Милићевић је учесник, као и члан комисије за оцену и одбрану магистарских радова и докторских дисертација. Био је ментор у више магистарских радова (4) и докторских дисертација (2).

Стручна и научно-истраживачка активност:

У својим радовима Проф. Никола Милићевић обухвата бројне проблеме из ортопедске хирургије, примјењујући у клиничкој пракси најактуелније и најповољније методе и оперативне захвате, дајући при томе и властити допринос.
Тако је 1978. године као први у бившој Југославији заменио обољелу натколеницу са вештачком уз зглоб кука и кољена.
Међу првим је у Југословенским Центрима примјенио и развио методе пролонгације екстремитета по Г. А. Илизарову. Метода је попримила широку примјену, јер је суверена за нека патолошка стања. Конструисао је и сопствени апарат за пролонгацију остатака прстију на шаци који су заостали у развоју или су ампутирани. Апарат је лиценциран и производила га је Инструментариа из Загреба.
Проф. др Никола Милићевић ја носилац пројекта “Примјена керамичких имплатаната у ортопедској хирургији”, који је трајао пет година и завршен је 1992. Поред израде керамичких протеза и инструментарија за уградњу истих, урађено је 20 имплантација код паса посавски гонич. Резултати су објављени у Асta orthopedica Yugoslavica. У овом раду се микроскопски регистровало колико је потребно времена да урасте кост у керамичку-бесцементну протезу, те када се може аналогно експерименту дозволити оптерећивање човјека код уградње бесцементне протезе.
Као последица стручног рада Др Никола Милићевић је код Свјетске здравствене организације (WНО) је регистрован као кандидат за експерта за ортопедску хирургију.
Током више од две и по деценије рада у ортопедској клиничкој хирургији учествовао је на више десетина стручних састанака највишег нивоа (конгреси, интерсекцијски састанци) у земљи и иностранству, међу којима су посебно значајни: II Конгрес Медитеранских земаља 1980. године са 2 реферата, „Belgrade internancional orthopedica dyas“ 1986, са два реферата, Конгрес ортопеда Мађарске 1980. (са два реферата), Панхеленски конгрес у Халкидикију 1980 - са рефератом, на XVII Свјетском конгресу ортопедије и трауматологије у Минхену 1987. са два реферата, 1975. Копенхагену са рефератом и тако даље.

У књизи “Алопластике кука”, Загреб 1986. год. Проф. Никола Милићевић је написао поглавље “Преоперативне и постоперативне компликације код уградње тоталне ендопротезе зглоба кука”. Веома је активно учествовао као члан организационих конгресних одбора у припреми и организовању више стручних састанака зашто је добио и одређена стручна признања од ЈУОТ-а.

Учествовао је и као члан редакционог одбора Асta orthopedica Yugoslavica.
Проф. Др Никола Милићевић је у домаћим и стручним часописима објавио 150 стручних чланака из разних области ортопедске хирургије. Посљедних година се бавио проблемима ратне хирургије, као и уградњом тоталне ендопротезе лакатног зглоба код случајева гдје су исти разорени експлозивним средствима или пак простелним зрнима. Ради на усавршавању поменутих апликација, као и на усавршавању метода Илизарова на уградњи дигиталног програматора на дистракционим деблима те уградњи магнетских поља која треба да убрзају стварање регенерата, што значи скрате период формирања регенерата и смање узимање медикамената, особито аналгетика и опијата.

Пријавите се преко бесплатне е-маил претплате за примање обавештења о новим дешавањима.