Михајло Мајк Милићевић и Патријарх Павле

О Милићевићима
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

За многе људе у отаџбини и расејању име Михајла Мајка Милићевића, родом из Клепаца, а већ скоро пола века из Торонта, одавно није непознато.

Активан у животу српске заједнице од најранијих дана младости, преко организовања српских забава, доласка наших естрадних уметника, па до редовног ангажмана на једној од првих српских радио станица у далекој Канади, Михајло је временом и својим основним послом у туризму дао лични печат том распећу између отаџбине и туђине. Када је снагом моћних затворено небо за авиопревоз, из Канаде и његове Агенције 747 успостављена је посредством канадске компаније сезонска авионска веза Торонто-Београд-Торонто, а Србима из читаве Канаде и доброг дела Америке отаџбина постала макар мало ближа и доступнија. Упорност и одговорност према преузетим обавезама препоручиле су га и за председника Братства Милићевићи на почетку друге деценије постојања. Тим поводом замолили смо Михајла да у најкраћем за читаоце нашег листа одговори на неколико питања.

Ви сте, с једне стране далеко од родног краја, с друге стално се враћате завичају и приметно сте везани за њега. Стиче се утисак као да ви никада и нисте напуштали свој родни крај, а у мислима сигурно нисте. Гледано из те перспективе, шта за вас значи братство и протеклих 12 година његовог постојања ?

Ко не зна своје порекло, не но зна ни за себе. То је оно на што је мене привукло на са првом сусрету Милићевића, Ди то ме определило да са собом на тај сусрет поведем и свог сина, па сам видео да је и он одушевљен тиме, И тако да зна одакле смо и чиме смо се бавили. Оно што је најбитније је да одржимо везу са пријатељима родбином и то је природа нашег посла. Цео мој живот везан је за ту повезаност дијаспоре и отаџбине, организовали смо дружења и све је то последица обавезе коју осећамо према нашој отаџбини. У том правцу ишла су и моја прва улагања у отаџбину када сам након сусрета у Привредној комори Србије уложио међу првима 1,7 милиона долара у Путник рента кар.

Mihajlidijaspora01

Михајло Мајк Милићевић на једном од скупова дијаспоре.

Цео мој живот је практично везан за ово наше поднебље, тешко ми је када некада нешто не иде како треба, а радује сваки успех који се овде догоди. На известан начин сам повезаност са својом отаџбином нашао и у свом послу. Овде сам основао агенцију 97.године која ради успешно и без ичије помоћи са стране, а тамо овај посао радимо 42 године и данас нам не треба никаква реклама јер људи знају за нас, да неће бити преварени, да ће се поштовати договорено... Оно што ме везује за овај крај хтео сам да пренесем и на сина, он то прихвата, ради, ова агенција у Београду је комплетно на њему. Наши стари су увек размишљали коме од потомака да оставе у аманет оно што су створили, тако да је ово породично, па је и братство један путоказ како треба радити шта развијати ценити и поштовати.

Где ви као братственик и председник видите ту чвршћу везу и где осећате да је братство од оснивања створило присније и топлије односе међу Милићевићима ?

Пред нама се нашло пуно добрих и квалитетних идеја које је требало остварити, а идеје дају неки унутрашњи импулс. Ту спада и идеја о покретању нашег часописа, што управо креће овим првим бројем. У плану нам је да Братство Милићевићи стипендира младе и перспективне људе, да их тако везујемо за породицу и себе, а за то су потребне финансије и неки програм како све то да остваримо.

Који су то основни правци деловања на којима ћете инсистирати као председник у будућем раду, имајући у виду пре свега огроман потенцијал који Братство има у људима ?

Једно је одржавати ово наше породично стабло у животу, друго је не заборавити знамените Милићевиће и оно што су они учинили за нас и друштво у ширем смислу, а треће је да препознамо и окупимо Милићевиће, без обзира где су по свету и да развијемо ту нашу братску мрежу и да на основу тога прецизирамо ко и какав потенцијал има, у ком правцу развијати наше акције. Овај листје почетак тог процеса, морамо у будућности да даље радимо на студији о Милићевићима наше сестре Десанке, јер тај посао ни издалека није готов.

Значи један од задатака је да комплетирамо наша истраживања и сазнања о нашим коренима и нашем породичном стаблу. То можемо квалитетно да урадимо само ако нађемо наше братственике који чувају грађу о пореклу Милићевића. Следећи задатак је да охрабримо и подржимо оне који су успешни у било којој области да наставе да раде и стварају, да школујемо наше братственике, имамо таленте који желе и заслужују да им помогнемо.

MihajloSiniIrinej

Милићевићи, отац и син са патријархом Иринејем у Торонту.

Имајући у виду расејаност Милићевића по целом свету ништа није природније него да Братство одигра пресудну улогу и у пословном повезивању Милићевића...
То је најбржи начин да дођемо до овога о чему говорим. У историјској пракси имамо за то пример међу Јеврејима, који су се тако повезивали и повезују. Моментално радимо на прикупљању података о нашим братсвеницима по свету, чему ће допринети и први број нашег листа. Тако бисмо повезали оне активности који Милићевићи воде, где год да живе, са оним што су циљеви Братства, да учвршћујемо везе и да постанемо добар пример и за друга братства. При томе се строго чувамо политике и настојимо да ничим не укаљамо часно име Милићевића.

Приближава се време и за 4.сабор. Спремају се ор ганизациона утемељења савета по општинама, очито је да се спуштате што ближе својим људима...

За такву организацију треба времена, а и у свакој општини 4-5 људи тако да у том послу треба бити стрпљив. Увек су финансије проблем и да би се обезбедио систем у коме би се Братство самофинансирало потребно је неко време и велики ангажман појединаца. По мени, идеју треба спровести, а онда ће се током времена то запатити и кренути како треба. Рецимо, кад је реч о стипендирању младих људи и из нашег братства, увек ће се наћи неко међу братственицима ко ће хтети и моћи да обезбеди макар једну стипендију, а онда када то крене, и виде се први ефекти, неће бити проблема да се прикључе и други.

Шта би била ваша порука као председника Братства Милићевићи у сусрет 4.сабору и онога што вас чека ?

Моја порука свим Милићевићима је да чувамо и негујемо наше братство, да се уместо сваких пет година састајемо и виђамо чешће. Било где да живимо, на којем год континенту у свету, треба да се повезујемо, размењујемо своје контакте, да свако допринесе својом визијом у заједничким пројектима братства, и да чувамо своје породице, своје порекло, да негујемо успомене на претке и да гледамо шта можемо постићи појединачно и фамилијарно у животу како били корисни и успешни своме роду и своме друштву.

Извор: часопис "Братство Милићевићи"

 

Пријавите се преко бесплатне е-маил претплате за примање обавештења о новим дешавањима.