Београд је пре 562. година херојски одбрањен. Београд су нападали Турци, а бранили хришћани. На жалост, у победи нису могли да уживају, јер је куга убрзо почела да узима данак. У освит давне 1456. на Сабору у Будиму донета је одлука да се спреми војска, јер ће Уграска ући у рат против Турака.
Мехмед II Освајач понешен победом из 1453. кад је освојио Константинопољ, кренуо је са подједнаким жаром и на Београд. Под Београдом је био 13. јуна 1456. Сем са копненом војском, Мехмед Освајач је имао и 200 бродова међу којима је било и неколико великих галија. У приправности су биле и турске лађе на Морави. Били су то бродови са три реда весла. Стигли су до Ковина, али их угарска војска није напала. Турска дунавска флотила добила је тежак задатак. Требало је да блокирају град и спрече дотурање хране и војне помоћи.
Турци су месецима градили бродове на Морави. У Угарској су све очи биле упрте у Београд. Проглашен је крсташки рат и нарђено је да се бране сви прилази на Дунаву.
Шајкашка флотила Јаноша Хуњадија бројала је успехе. На пример, 1428. код Голупца, па 1440. код Београда и 1442. кад је ова флотила спречила турске бродове да превезу 80.000 војника. Када је отпочео рат против Турака 1443. ова угарска флотила пребацивала је храну и осталу опрему, а штитила је и оступницу на Дунаву када је угарска војска ушла у Србију. Тада је Ђурђу Бранковићу враћено Смедерово, Голубац и Браничево. Флотила је успешно дејствовала на Морави и Нишави када су се водиле борбе око Ниша, Софије и Пловдива.
У рату против Турака у ком Србија није учествовала, Угарскаје доживела пораз код Варне, а план да хришћански бродовиуплове у Дунав и помогну хришћанској војсци није успео. На Дунаву је владало затишје до 1448. када су Турци покушали да заузму Смедерево, а онда и Београд. Ипак су били приморани да одступе и да се повуку. Флотила је је допринела победи Хуњадијеве војске 1453. код Семедерева и када их је Јанош прогањао све до Видина.
Највећи успех је свакако постигла 14. јула 1456. под Београдом. Тада је угарска флотила уништила и декласирала целу турску флотилу која је опседала Београд са севера. Биткана води је утицала и на битку на копну. Опсада је разбијена са севера и то је био отворен пут хришћанима који су стизали од Сланкамена и тако бранили Београд. Према Београду су се кретали и добровољци и од Будима су долазили у Апатин и Петроварадин.
Пошто Смедерево нису успели да освоје, Турци су кренули ка Београду и скроз завладали Савом и Дунавом. Опкољеном Београду није било помоћи, па једино што су браниоци могли да ураде је да пробију обруч на реци. Дошли су у помоћдобровољци, њих 60.000 које су Јанош Хуњади и Ђурађ Бранковић успели да прикупе. У Сланкамену се окупила и крсташка флота, а посаду су чинили становници из насеља на обали. Један део војске је укрцан на око 200 шајки и на неколико већих бродова. Заједно са војском, ту су били и добровољци.
Београд је био опкољен турским шајкама. Турска флотила је са својим галијама потпуно затварала Дунав узводно од Београда како браниоцима града не би стизало појачање са реке. На тај начин је било онемогућено да Хуњадијева војска пређе преко река. Да би обруч лакше функционисао, турски бродови су били повезани ланцима.
Шајкашка флотила се из Сланкамена спуштала напала је турске бродове. Брзе и лаке шајке подржавала је војска са обале. Неки бродови били су натоварени песком, да би им се повећала ударна моћ. Већ у првом налету су показали своју доминацију и успели су да поремете Турке. Чим би се одвојила нека турска галија, на њу би јурнули хришћански бродови.
Српски бродови, њих 45, напали су турску флотилу с леђа. Битка је трајала пет сати. Највеће борбе на води водиле су се код данашњег ресторана „Шаран“ у Земуну. Турци су претрпели велики пораз. Од 200 бродова, побегло је свега 36 и то оштећених. Њих су Турци 22. јула 1456. сами запалили да их не би докосурио Јанош Хуњади. Био је је то ветар у леђа браниоцима Београда. Напори да се турски пораз надомести победом на копну били су узалудни. Турци су се повукли. Шајакши су за време битке чакљама привлачили турске бродове, улазили у њих, ломили весла, палили бродове и заробљавали посаду. Највећи Хуњадијев брод који је превозио муницију био је погођен и одлетео је у ваздух.
Папа Калист III је наредио да црквена звона звоне у подне и да тако обавештавају о великој победи хришћана. Та наредба никад није укинута. И данас се чују звона у подне због – Београда.
Према неким изворима, у тој бици на Дунаву погинуло је 5.000 турских војника. Потопљено је седам и зароблејно десет трских бродова. Према другим, страдало је 100 и заробљено 20 турских бродова. Нису рачунати бродови које су Турци сами запалили. Хунајди је изгубио 12 бродова.
Приликом опсаде Београда, султан Мехмед II направио је велику тактичку грешку. Уместо да са једним делом снага пређе Саву и спречи пристизање помоћи браниоцима Београда, он је са севера опколио град бродовима. То искуство послужило је 1512. Сулејману Законодавцу да освоји град.
На жалост, победа код Београда није потпуно искоришћена. Хуњади није имао довољно војника да гони разбијене Турке, а и сам је био рањен. У граду је врло брзо завладала куга и много је људи помрло од ње.
Фотографије: мпу.рс, Wикипедиа, историјскабиблиотека, новости, телеграф
