Однос снага супростављених ваздухопловстава у Априлском рату према броју летелица био 5:1 у корист непријатеља.
Почетак рата
Поред самог квантитативног момента, и квалитет југословенских летелица је био упитан у односу на супротну страну. Даље, већина аеродрома и летелишта је имала травнате писте које су због обилних априлских киша биле често неупотребљиве, тако да је велики број наших авиона уништен на писти јер они нису ни полетели. Још један разлог је битно умањио борбену готовост нашег ваздухопловства, а то је неопремљеност летелица и необученост летачког кадра за извршавање борбених задатака у сложеним метео условима и ноћу, односно у зору и сумрак. Даље, велики проблем је стварао недостатак запаљиве муниције у борбеним комплетима наших авиона, која је једино могла да угрози оклопљена седишта немачких летелица. Наша седишта нису била ојачана. Слабо организована ПВО, лош систем обавештавања и веза и већ помињана „пета колона“, те неадекватно спровођење тактичких замисли употребе авијације је, уз све поменуто довело до великих губитака нашег ваздухопловства.
Насупрот свега изнетог и без обзира на инфериорност у односу на непријатеља, већина ваздухопловног кадра је испољила висок степен пожртвовања и храбрости у одбрани земље.
Први удар нацистичког ваздухопловства је изведен у 5 сати ујутро 6. априла 1941. године на аеродром Режановачка Коса код Куманова
У наредним сатима су нападнути и аеродроми у Скопљу и Лесковцу, да би око 6:30 започео масован напад на Београд, који је тог дана бомбардован 4 пута. Истог дана су нападнути и циљеви у Новом Саду, Панчеву, Сарајеву, Подгорици, Мостару, Кумбору, Котору, Сплиту, Брежицама... Агресија је настављена и наредних дана, а ЈКВ је и поред великих људских и материјалних губитака, панике изазаване међу народом и парализације високог војног командног кадра, ипак пружило непријатељу достојанствен отпор...
Дејства и губици Прве ваздухопловне бригаде
Ова јединица била најјача јединица нашег ваздухопловства у систему ПВО територије са тежишним задацима одбране главног града и важних индустријских центара унутар граница обележених на мапи...
У склопу ове бригаде за одбрану Београда је био одређен Шести ловачки пук који је у свом саставу имао две ваздухополовне групе – укупно шест ескадрила. Командант ове јединице је био потпуковник Божидар Костић. Јединица је базирала на два аеродрома, у Земуну и на аеродрому крај манастира Крушедол.
Током Хитлеровог говора, који је емитован на Радио Берлину тачно у 6 сати, напад на Краљевину Југославију је већ увелико трајао, са ваздушним ударима по југу земље. Београд је за то време мирно спавао... Око 6:35 сати, дата је узбуна Шестом ловачком пуку, јер је јављено да немачка авијација у таласима прелеће границу код Сегедина и Турну Северина. Командант пука је издао наређење за полетање командантима свих шест ескадрила. У паровима, предвођени командантима-капетанима I класе Илијом Влајићем (103.лае), Боривојем Марковићем (104. лае), Милутином Гроздановићем (142. лае), Милошем Жуњићем (102. лае), Тодором Гогићем (161. лае) и Савом Пољанцем (162. лае).
У тренутку првог контакта са непријатељским летелицама пилоти Шестог ловачког пука су били за командама 43 ловца и у њима су се храбро устремили на 234 немачка бомбардера и 120 немачких ловаца.
Први контакт, односно прве ваздушне борбе су се одиграле у рејону такозваних „Паклених врата Београда“, на линији Инђија-Попинци-Војка-Батајница-Панчево.
У ваздушним дуелима, пилоти Шестог ловачког пука су оборили око 30 немачких авиона. Најистакнутији је био наредник водник Милисав Семиз из 161. ескадриле који је оборио 4 непријатељска авиона и потпоручник Отмар Лајх са 3 оборене непријатељске летелице... Без разлике сви пилоти који су полетели су се храбро борили, ова двојица су само истакнута због броја оборених противника. Треба додати и једну мрљу на ову јединицу, а то је дефетизам појединаца из командног кадра, конкретно – Команданта земунске групе мајора Адум Ромеа, који је читаво бомбардовање провео у земуници не полетевши на челу својих пилота заједно са командантом бригаде пуковником Драгутином Рупчићем. Правдали су се великим страхом, којег за разлику од њих нису имали остали пилоти...
Првог дана, 6. априла, у ваздуху и на земљи су уништени готово сви авиони Шестог ловачког пука, током 4 налета, колико је пута непријатељ гађао тог дана Престоницу. Поједини пилоти су полетали по 7-8 пута... Осмог априла, са тек неколико авиона који су преостали, прелетело се у Бијељину, али су Немци преостале летелице уништили на земљи... Преживело људство, пилоти и механичари су се копненим путем повукли у правцу Сарајева...
Погинули припадници Шестог ловачког пука Прве ваздухопловне бригаде.
Капетан I класе Милош Жуњић, пилот-ловац
Милош је рођен 16. априла 1907. године у Ваљеву. Завршио је Војну академију и све разделе летачке обуке за пилота ловца, тако да га је Априлски рат затекао у својству Команданта 102. ловачке ескадриле на земунском аеродрому.
6. априла у јутарњим сатима, Милош је полетео на челу своје ескадриле, претходно узвикнувши, према сведочењеима очевидаца: „За мном! Пали машине и полећи по патролама!“ Успео је у ваздушној борби да обори једну немачку Штуку, али је након тога његов Месершмит био захваћен противничком ватром и запалио се. Милош је искочио из летелице, али је према једној верзији, непријатељски пилот направио заокрет и супротно обичајима ратовања и поступцима према немоћном противнику, митраљирао Милоша док се овај спуштао падобраном и смртно га ранио.
Према другој верзији пак, Милоша су усмртила двојица рибара на Тамишу код Панчева, где је Милош рањен пао. Ова двојица обзиром симпатизери нациста (према овом извору, касније су били фолксдојчери), пришли су чамцем Милошу који се рањен борио да се испетља из падобранских гуртни и да дође до ваздуха, и усмртили га ударањем веслима...
Капетан I класе Михо Клавора, пилот-ловац
Михо Клавора је рођен 30. септембра 1905. године у Марибору. Прво је завршио Пешадијску подофицирску школу, а затим за војног метеоролога, где му се јавила љубав према летењу и завршава пилотску школу, а 1932. године и преобуку за пилота ловца. Миха је био распоређен у 103. ескадрилу код Крушедола.
Дана 7. априла, Миха је забележио ваздушне победе, оборивши претходно својим Месершмитом два непријатељска авиона, али га је нажалост, када му је понестало муниције и када више није могао да се брани, пришао један непријатељски авион и оборио га. Пао је у запаљеном авиону недалеко од аеродрома у Крушедолу.
Потпоручник Јован Капешић, пилот-ловац
Јован је био родом из Подгорице. Родио се 27. септембра 1911. године. Након завршеног заната, уписује Пилотску подофицирску школу, а затим и у Пилотску школу у Мостару и 1938. године у Школу за пилоте ловце.
Рат га је затекао на аеродрому Крушедол, одакле је Јован полетео 6. априла у одбрану Београда. Тога дана, у више авио излаза је забележио две победе, при томе оборивши једног немачког Месершмита и једног бомбардера Дорниер До-17. Нажалост, сутрадан 7. априла у рејону Фрушке Горе, тек након полетања са матичног аеродрома, дошло је до дуела са непријатељем, где је Јован погођен и оборен.
Нижи ваздухопловно технички чиновник Бранислав Тодоровић, пилот-ловац
Бранислав је рођен у Шапцу, 12. марта 1910. године. Са 16 година ступа у Пешадијску подофицирску школу, али касније прелази у ваздухопловство и у Новом Саду завршава школу за авио-механичаре. Потом одлази у Мостар где 1936. године постаје пилот-ловац.
На почетку априлског рата, био је распоређен на аеродром у Крушедолу. Погинуо је 7. априла када га је у ваздушном дуелу савладао непријатељ у рејону Фрушке Горе.
Потпоручник Душан Борчић, пилот-ловац
Душан се родио 13. децембра 1910. године у Босанском Петровцу. Прво је завршио Подофицирску пилотску школу у Мостару, а затим све разделе летачке обуке за ловца, да би 1937. године био произведен у чин потпоручника.
Рат га је затекао на аеродрому Земун, на дужности пилота у 161. ескадрили на ловцу домаће производње Ик-3. Током ваздушног дуела успео је да обори једног немачког Месершмита и један бомбардер Дорниер До-17, али је након тога погођен од стране непријатеља. Авион је пао, а Душан је погинуо.
Наредник водник Карло Штрбенк, пилот-ловац
Карло је рођен 1907. године у Загорју об Сави. У Мостару је завршио Пилотску школу 1928. године, а након успешно завршених свих раздела ловачке обуке, 1935. године је промовисан у пилота-ловца.
Рат га је затекао као пилота ловца у 102. ловачкој ескадрили у Земуну. Полетео је на последњи задатак око подне, када је успео да обори једну немачку Штуку. Након овог успеха, окренуо се ка формацији бомбардера Јункерс Ју-88, али га је ту дочекао, поручник Макс Хелмут Остерман који је однео победу у дуелу два Месершмита. Тако је Карло настрадао, а Остерман је тиме забележио 9-ту од укупно 102 победе које је постигао у Другом рату, док га у СССР није 1942. године оборио Аркадије Суков.
Наредник водник Милутин Петров, пилот-ловац
Милутин је рођен у Уљми, 6. новембра 1908. године. Завршио је Подофицирску пилотску школу и Подофицирску механичарску школу. Ипак се определио за звање пилота, и у Мостару је завршио све разделе ловачке обуке, закључно са курсом ноћног летења 1938. године.
Уочи Априлског рата са својом јединицом, 103. ескадрилом, налазио се на аеродрому код Крушедола. Са поручником Бојан Пресечником је полетео у пару, и над Панчевом су започели ваздушни дуле са немачким ловцима. Поручник Пресечник је успео да обори једну летелицу, али је погођен кренуо на слетање. Водник Петров није био те среће, непријатељски хици су му задали смртне повреде и он је са авионом пао у Црвенки крај Борче, преко пута Земуна.
Наредник Миливоје Бошковић, пилот-ловац
Миливоје Бошковић је попут Милутина Петрова, имао две дипломе Подофицирских школа. Пилотску и механичарску, али као и Милутин, опредељује се за пилотски позив, 1940. године завршава ловачку обуку и бива распоређен у 104. ескадрилу Шестог ловачког пука, која се 6. априла налазила на аеродрому Крушедол. Погинуо је изнад Ковиља, након што је оборен од стране немачких ловаца.
Наредник водник Владимир Горуп, пилот-ловац
Владимир је рођен 1908. године у Трсту. Након завршене Подофицирске пилотске школе, ступа у Школу пилота ловаца у Мостару, где закључно са 1935-ом годином завршава све разделе ловачке обуке и добија звање ловца.
Рат га је затекао као пилота у 103. ловачкој ескадрили на аеродрому Крушедол. Полетео је на задатак у поподневним часовима 7. априла на свом Месершмиту. Погинуо је након што је оборен у ваздушном дуелу изнад тромеђе атара Шајкаша, Вилова и Ковиља.
Потпоручник Добрица Новаковић, пилот-ловац
Добрица је био родом из Трнаве. У Новом Саду је завршио Ваздухопловну школу (цивилна дозвола), да би се потом обрео у Мостару на трогодишњој обуци за војног пилота, а након ловачке обуке, такође у Мостару је промовисан у пилота-ловца 1937. године. Тада је промовисан и у официра.
Његова 103. ескадрила се за време Априлског рата налазила у Крушедолу. Погинуо је 6. априла у свом Месершмиту након ваздушне борбе изнад ширег рејона Београда. Подлегао је у борби са далеко бројнијим непријатељем готово у исто време када је поручник Пресечник рањен, а наредник Петров нажалост, такође погинуо.
Храбрим пилотима Шестог ловачког пука, држава се „одужила“ тек пре 20 година, 1997. године. Пошто аеродром на Дојном пољу одакле су ови јунаци узлетали више, нажалост не постоји (сада су тамо тржни центри-Идеа, Меркатор, те Еирпорт Сити), на Земунском Кеју, тик до хотела „Југославија“, а у правцу писте је подигнут монументални споменик „Пилотима браниоцима Београда у Априлском рату 1941. године“.
Милан РАКИЋ
