Мyкола Пyмоненко - Венчање у Кијеву

Србија
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

Народна балада Женидба Милића Барјактара има за мотив прастаро сујеверно схватање да необична лепота сама по себи представља злу судбину за оног ко је поседује.

У овој балади такву лепоту поседује и Милић Барјактар и лепа невеста Лепосава. Покушај женидбе главног јунака Милића Барјактара девојком чија је лепота равна чуду завршава се трагично, смрћу несуђених младенаца.
Тема песме Женидба Милића Барјактара је трагична љубав Милића Барјактара и лепе Лепосаве. Извор трагике је зла коб превелике лепоте. Иако се у песми међу сватовима појављују познати јунаци из XВИИ века, сам главни јунак није историјски позната личност, а место радње је смештено на широком подручју.


Милић Барјактар је наумио да се жени и тражи девојку "према себе", али такву не нађе "од истока паке је до запада". Када је одлучио да одустане од женидбе војвода Малета му препоручује кћер Вида Маричића "у Загорју, украј мора сиња". Када је нашао девојку која га је својом лепотом опчинила, Милић купи сватове и журно креће да је свом двору доведе, прескочивши просидбу и прстеновање, обичаје које сваки младожења треба да изврши. Водећи девојку, сватови праве буку и грају да би растерали демоне, зато што је девојка највише изложена њиховом утицају на преласку са старог на ново огњиште. У путу девојку у гори стиже урок, јер је његово дејство судбинско и неминовно, и она умире. Девојку сватови сахрањују "откуда се јасно сунце рађа". Милић жури својој кући да мајци каже за несрећу и умире пре него што стигну сватови без невесте. После смрти сахрањују га "куда јарко смирује се сунце". У кући остаје Милићева мајка унесрећена смрћу сина јединца и снахе. У њеној тужбалици и свакодневним халуцинацијама син и снаха се поистовећују са Сунцем. Она се јавља у зору, а он у сутон. Због тога што Сунце и зора никада не могу да деле небо, ни Милић Барјактар и његова невеста не могу заједно да стигну до његовог двора.


Народни певач развија основну тему у три линије. На првом месту је коб изузетне лепоте (урокљивост) која је предочена у разговору Милића Барјактара и мајке девојке. Осам њених сестара се удало, али су одмах умрле јер су "рода урокљива". У другој линији је трагична судбина младића и девојке, које краси изузетна лепота. Трагика је утолико већа, јер је девојка такве лепоте пред којом сви сватови у чуду обарају поглед. У трећој линији је трагика две породице: на једној страни девојчине, у којој умире девет лепих девојака, а на другој страни младићеве, у којој умиру син јединац и снаха. На крају баладе је слика уцвељене Милићеве мајке која узалудно очекује снаху и сина.


У песми су присутна стара веровања и обичаји. Највише је истакнуто веровање у урок и урокљивост. Све што се издваја својим квалитетима од уобичајеног и свакодневног, према народном веровању, подложно је уроку, па тако је и Милићева невеста због своје изузетне лепоте "рода урокљива" и није могла да опстане на овом свету. Опис лепоте девојке Лепосаве је поетски и један је од најлепших описа женске лепоте у народној поезији. Довољно је било да се опише девојчина лепота, лепота која је пристала пробирљивом Милићу, па да се на посредан начин претпостави и његова лепота. Лепота је била фатална и за Милића и он је доживео исту судбину - тиху смрт без очигледног разлога.
Народни певач је настојао да песми сачува изразито лирско обележје. Зато је згушњавао радњу и избегавао описивање појединости око просидбе и скупљања сватова. Одстранивши већину епских детаља, песник сажима радњу до те мере да песма нужно добија карактер баладе, чија се радња одвија веома брзо.

ЖЕНИДБА МИЛИЋА БАРЈАКТАРА
Књижевна врста:
Епска песма (балада) из преткосовског циклуса песама
Књижевни род:
Епика
Тема:
Женидба Милића Барјактара прелепом Љепосавом и њихова трагична судбина

Анализа
Народна песма "Женидба Милића Барјактара" у себи садржи епске и лирске елементе, па спада у епско-лирске песме, тачније баладе. Испевана је у десетерцу са честим епским понављањима и богата је лепим поређењима и епитетимам нарочито у сликању чудесне лепоте девојке Љепосаве.
Епски елементи ове баладе су:
- Милић узалуд тражи девојку за женидбу
- Милић се среће са војводом Малетом.
- Милић купи сватове и одлази по девојку.
- Младина породица дарује младожењу.
- „Саранише лијепу ђевојку / откуда се јасно сунце рађа”.
- „Саранише Милић барјактара / куда јарко смирује се сунце”.
Лирски елементи ове баладе:
- Љепосавин опис
- Милићево одушевљење Љепосавином лепотом
- Љепосавина мајка предосећа трагедију
- Љепосавин опроштај од живота
- Милићева тужбалица и предосећање сопствене смрти
- Милићев сусрет са мајком и смрт
- Снага Милићеве мајке у болу и губитку
Основна тема песме је надземаљска лепота девојке и све оно што ту лепоту прати. Мотива има неколико. То су мотив девојачке лепоте, мотив урока и зле коби који је уско повезан са њим и мотив храбрости главног јунака, који се оглушује о уобичајене друштвене норме. На првом месту је мотив девојачке лепоте и веровање да надземаљска лепота носи са собом злу коб. Према неписаном правилу у српској народној традицији свака особа коју је красила необична лепота свој живот је окончавала трагично. Уклета девојачке лепоте која изазива завист митских бића и божанстава одраз старих схватања, веровања и обичаја народа. Све што је претерано, што се издвојило својим квалитетима од уобичајеног и свакодневног, према народном веровању, подложно је уроку, па је тако и Милићева невеста „рода урокљива“.
Основну тему песме народни певач развија основну у три правца.
Први працвац је коб изузетне лепоте (урокљивост) која је предочена у разговору Милића Барјактара и мајке девојке. Осам њених сестара се удало, али су одмах умрле јер су "рода урокљива". Обраћање Љепосавине мајке свом будућем зету:
Мио зете, Милић барјактаре!
Нити сам је од злата салила,
Нити сам је од сребра сковала,
Нити сам је од сунца отела,
Веће ми је Бог од срца дао;
Девет сам их такијех имала,
Осам их је удомила мајка,
Ниједне их није походила,
Јер су јадне рода урокљива,
На путу их устријели стр'јела.
Ове речи нису поколебале Милића у његовом науму. Тражио је девојку ”наспрам себе“ и Љепосава је била једина којој није нашао замерке, а многе је девојке видео обилазећи земље и градове у потрази за својом невестом. Скупио је сватове, прескичио просидбу и прстеновање журећи да прелепу девојку што пре својој кући доведе. Да би се избегао урок, по старим обичајима, сватови водећи девојку правило су буку и грају не би ли растерали демоне, будући да је девојка њиховом утицају најизложенија на преласку са старог на ново огњиште, када више није под окриљем заштитника своје старе породице, а још није ступила под окриље заштитника нове. Ипак урок, чије је дејство приказано као судбинско и неминовно, стиже девојку у гори која је место превласти демона.
Други правац је трагична судбина младића и девојке, које краси изузетна лепота. Трагика је утолико већа, јер је девојка такве лепоте пред којом сви сватови у чуду обарају поглед.
Трећи правац је трагика две породице: на једној страни девојчине, у којој умире девет лепих девојака, а на другој страни младићеве, у којој умиру син јединац и снаха. Сам крај баладе ” Женидба Милића барјактара ” говори о трагичној судбини сваке мајке која изгуби своје дете:
Веће мајка кука од жалости,
Кука тужна како кукавица,
А преврће како ластавица,
И кукаће до суђена дана.
Оно што је посебно интересантно у овој песми је начин на који је народни певач повезао трагичну судбину младенаца са природним силама које они оличавају. Девојку сватови сахрањују "откуда се јасно сунце рађа". Милић жури својој кући да мајци каже за несрећу и умире пре него што стигну сватови без невесте. После смрти сахрањују га "куда јарко смирује се сунце". У кући остаје Милићева мајка унесрећена смрћу сина јединца и снахе. У тужбалици Милићеве мајке и свакодневним халуцинацијама син и снаха поистовећују се са сунцем. Она се јавља у зору, а он у сутон. Зора претходи појављивању сунца и самим тим она престаје (умире) када се сунце појави. Због тога што сунце и зора никад не могу да деле небо, ни Милић Барјактар и његова невеста не могу заједно да стигну до његовог двора.

Опис ликова
Милић Барјактар: Иако се у песми у каталогу сватова појављују познати јунаци из 17. века, о самом главном јунаку се не зна много. Био је барјактар, па из тога произилази да га је красио витешки дух, стаситост и кршност. Да је угледан, јасно се види по даровима као што су прекрасан коњ, са прекривачем златом извезеним, седло сребром оковано, господско оружје, позлаћен шестоперац, окована сабља и позлаћене узде. Био је млад и горд, на великом гласу по лепоти и угледу и сав устрептао од набујале младалачке енергије. Описи јунака у епским песмама су слични по томе што се мушка лепота не описује директно него посредно, преко оружја, доброг коња, седла, раскошне одеће, тока и калпака. Од тога не одступа ни опис Милића Барјактара у овој песми. Он је пун звучности и посредног изражавања осећања преко треперења пера на калпаку, жуборења тока од откуцаја срца и звука сабље.
Љепосава: Опис њене лепоте је један од најлепших описа у нашој народној књижевности. Опевана је као раскошна лепотица беспрекорне грађе и представља идеал женске лепоте у оно доба. Њен струк, стас, обрве, уста, говор, ход, коса, поглед и зуби били су савршени и за Милића Барјактара њена лепота се није могла мерити ни са чим. Била му је скупоценија од злата и сребра и сјајнија од сунца. Била је танка, висока, са очима попут два драгуља и лепо извајаним обрвама . Красили су је румени образи и бели зуби, што је уједно и одраз доброг здравља.

Пријавите се преко бесплатне е-маил претплате за примање обавештења о новим дешавањима.