На данашњи дан, 6. априла 1941. године, небо над Београдом, пријестолницом Краљевине Југославије затамниле су стотине њемачких авиона.
Напад, назван „Казнена одмазда", отпочео је ујутро, мало прије седам сати. У првом таласу над градом су се нашла 234 немачка бомбардера, у чијој заштити је летјело 100 ловачких авиона!
Београд је бранио Шести ловачки пук са 43, за то вријеме модерна авиона. Пук је у саставу имао 37 модерних њемачких ловаца Месершмит Бф-109 и шест авиона домаће производње ИК-3.
Пошто је систем благовременог јављања затајио, јединице ваздушне одбране за напад су дознале тек када се из правца Фрушке горе и Панчева зачула бука многобројних авионских мотора. Тада је на знак за полетање, у размаку од само десетак минута, узетела већина ловаца одбране Београда, који су успјели да прве непријатељске формације пресретну на самим прилазима граду. У паровима југословенски краљевски авијатичари су су храбро улетјели у групе њемачких бомбардера, обарајући поједине авионе, али су убрзо пристигли њемачки ловци из пратње, тако да се развила огорчена ваздушна битка.
Нијемци су се због препознатљиве силуете нарочито окомили на авионе ИК-3, док су југословенски Месершмити уносили забуну у њемачке редове, јер су и они летјели на истим апаратима. Али, ИК-3 био је тврд орах, понос југословенске авиоиндустрије био је нешто спорији, међутим много покретљивији, те је задавао муке непријатељским ловцима. Југословенски пилоти изводили су низ спојених заокрета, те због мањег радијуса окретања код ИК-3, њемачки авијатичари који би се упустили у ваздушне дуеле, врло брзо би се нашли на нишану југословенских ловаца пресретача.
Насртања њемачке авијације настављала су се током цијелог дана. Одупирући се овим нападима, југословенски пилоти огорчени су продирали у непријатељске формације, покушавајући учинити немогуће. Ова њихова храброст и дрскост изненадила је и њемачке посаде које су мислиле да се ради о посебној борбеној тактици. Нарочито успјешни били су пилоти ловаца ИК-3. који су тог дана оборили 11 до 14 непријатељских апарата, уз три изгубљена сопствена авиона.
Херој II Светског рата
За управљачким командама овог легендарног авиона тог 6. априла нашао се и јунак наше приче, Херцеговац, Милисав Семиз, најуспјешнији пилот Ратног ваздухопловстава Краљевине Југославије – са четири ваздушне побједе над непријатељским авионима!
Подаци о његовом породичном поријеклу врло су штури. Зна се да је рођен у Љубушком 1912. године, гдје је завршио основну школу. Семизи су у Љубушки доселили у другој половини 19. вијека, вјероватно из Попова поља. Овај Љубушак, летачку школу завршио је у Панчеву, 1937. Неки извори говоре да се радило о прилично недисциплинованом кадету који није поштовао ауторитете. И данас се старији Љубушаци сјећају прича да је њихов суграђанин са школским авионом пролетио испод Старог мостарског моста и тако зарадио казну због свог авантуризма. Рат га је затекао, како смо већ рекли, у саставу Шестог ловачког пука.
Poštanska dopisnica sa likom Milisava Semiza, štampana negde na zapadu
Послије Априлског рата, Милисав Семиз је са преживјелим друговима, стигао у Египат, гдје је приступио јединицама РАФ-а. Да ли је имао ваздушних побједа као пилот Уједињеног Краљевства није познато. Са групом југословенских ваздухопловних официра 1942. падобраном се спустио на територију Санџака, али су га врло брзо заробили албански балисти, па га заједно са осталим друговима, предасли Нијемцима. Живот му је спасило то што се представио као Енглез, а при том, као британски пилот, имао је и исказницу РАФ-а. Депортован је у Њемачку, одакле је ускоро побјегао и крај Другог свјетског рата дочекао је у неутралној Швајцарској.
Послије рата вратио се у Југославију и почео да лети у транспортној авијацији. Био је први Србин и Југословен који је возећи авион прелетио Атлантик!
У сјећању његових колега као најупечатлијвији дио његове летачке каријере, који добро одсликава његов авантуристички дух, остао је догађај када се самоиницијативно спустио на, због магле затворени минхенски аеродром, примио нове путнике и поново узлетио! Старији пилоти ЈАТ-а сјећају га се као, вјероватно, најбољег авио-инструктора којег је бивша Југославија икада имала.
Милисав Семиз трагично је настрадао у саобраћајној несрећи 1970. године, у близини Загреба. Многи свјетски медији објавили су да је "живот трагично изгубио херој Другог свјетског рата". За чудо у социјалистичкој Југославији о њему се мало причало. Можда због тога што су пилоти Шестог ловачког пука часно бранили своју отаџбину, која је за нове власти, била трула „Тамница народа".
Ми смо о далеко неуспјешнијим пилотима, Фрањи Клузу и Рудију Чајавецу знали готово све, а о херојима шестоаприлског неба над Београдом - готово ништа.
Херцеговац Милисав Семиз ни у родном Љубушком, ни у остатку Херцеговине, као у осталом ни у Београду, чију је слободу храбро бранио, нема ни слијепу улицу која носи његово име, а камоли, да су, попут горе споменутих колега, по њему названи некадашњи текстилни и електронички индустријски гиганти.
Енглеска ваздухопловна ревија „Wings" у једном од својих издања писала је да су пилоти Шестог ловачког пука оборили 48 њемачких авиона, уз губитке 29 сопствених, што је, оцијенили су, изванредна пропорција! Милисав Семиз био је први међу њима са четири побједе! Тако је наш земљак, са својим друговима, ипак, достојно казнио актере „Казнене одмазде".
