Familija Milićevića

Genealoško stablo Milićevića

banner ecomist01

ned03262017

Poslednje dodanoned, 25 jan 2015 11am

Bakšiš od pokojnika

dardaneli

U Dardanelima, omiljenoj kafani pisca Branislava Nušića, okupljalo se pevačko društvo Kornelije sa horovođom čika Perom Dimićem, koje je vrebalo kada će koji građanin umreti pa da mu pevaju na sahrani, za lep bakšiš.

O tim godinama Nušić kaže:

"Najpoznatiji lovac mrtvaca i najjevtiniji iz toga društva bio je tenor Tadija Kekić. A valja znati da je taj lov bio rentabilna stvar jer je onaj ko pogodi pogreb imao sem procenata za pevanje još i poseban procenat za pogođenu pratnju. A imao je taj poziv i svojih neprijatnosti.


Tako je, na primer, najveštiji među njima, Tadija Kekić, jedanput upao u kuću gde je bolesnik bio još živ i ponudio hor za pratnju. Razume se da su ga izbacili iz kuće, a sudbina je pošla i korak dalje te je taj isti bolesnik, nekoliko godina docnije, prisustvovao pogrebu Tadije Kekića".
Među njima je bilo ljudi raznih zanimanja, od kojih su Dardanele daleko nadživeli Dimitrije Mita Đorđević Cvrca, vredni saradnik dnevnika "Politika", i Svetislav Stajević, nekadašnji praktikant, službenik, a potonji artiljerijski pukovnik.


"Kada bi ovaj hor posle pratnje svratio kod Dardanela i podelio zaradu, donosio bi se litrenjak vina na sto i tada bi se počelo sa: 'Padajte braćo!' a završavalo sa: 'Zvonovi, zvonite!'. I dok bi se za jednim stolom pevalo, za drugim bi se stolovima treslo pesnicom o sto u partiji žandara, sansa ili klabrijasa, što se igralo obično za kafu, a gdekad i za litar vina.
Najzanimljivija je partija žandara bila ona svakodnevna koju su uz čašu piva igrali Mita Ristić, kafedžija Dardanela i Rista Todorović, čika Rile, narednik iz okružne komande. "Toliko larme i toliko dernjave ne bi niko napravio u kafani kao ta dvojica", sećao se Nušić. "A sve to dopunjava pogrebni hor Kornelijev koji iz jednoga ćoška zapeva tiho: 'Vječnaja pamjat!' na račun onoga koji je izgubio partiju"


Zarada od tri dinara
Članovi pevačkih društava su se delili pri deobi zarade na tri klase, pa je prva klasa dobijala tri dinara, druga dva i po, a treća dva dinara, kaže Branislav Nušić i objašnjava: "Svi u Korneliju su pripadali prvoj klasi, osim praktikanta Koste Stefanovića koji je bio u drugoj klasi, i primao dva i po dinara. Uvek se pri tome bunio: 'Ja sve dva i po; večito dva i po! Zbog toga mu je i ostao nadimak Dva i po, te ga niko nije ni zvao po imenu već: Kosta Dva i po'!