Familija Milićevića

Genealoško stablo Milićevića

banner ecomist01

ned04302017

Poslednje dodanoned, 25 jan 2015 11am

Ždralin, konj Miloša Obilića, bio je junak kao i on

milosobilicŽdralin, konj Miloša Obilića, bio je junak kao i njegov gospodar. Čak je s njim zajedno i poginuo. To je jedini legendarni srbski konj, koji je poginuo u boju. A pratila ga je slava, jednako kao i njegovog gospodara. O Ždralinu ima malo podataka i priča, a to je možda, zbog toga što je njegov dorpinos u Miloševom delu ogroman, a o velikim i svetim stvarima se ne govori mnogo. Poznato je da je Ždralin bio visok konj. To ističe i narodni pevač i to ne bez jakog razloga. Kažu da je Ždralin bio toliko visok da je među drugim konjima izgledao kao džin. I plašili su ga se. Zato je Miloš imao malo dvoboja.

Opširnije...

Muška pletenica

muskapletenicaVećina muškaraca kod starih naroda nosila je dugu kosu: Indusi, Persijanci, Tračani... Grci su tek u 5. veku nove ere počeli najpre da skraćuju kosu, a od drugog veka da je šišaju i oblikuju u frizuru. Rimljani su preuzeli od Grka kratke frizure, dok su varvari iza njihovih granica, kao i oni koji su tokom velike seobe naroda preplavili Evropu, i dalje nosili dugu kosu. Slobodno puštenu niz leđa, pleli su je u pletenice, vezivali u klupče, i, uopšte, o svojoj kosi brinuli na još čitav niz maštovitih načina.

Opširnije...

Šamar iz Beča

ustanaksrba

Ustanak Srba 1875. godine otvorio je pregovore velikih sila o Hercegovini. Srbija je pokušala da se umeša, ali su je grubo odstranile Rusija i Austrija. Beč je čak srpskom knezu Milanu Obrenoviću poručio da Srbija prestane da se naoružava i otvoreno se izjasni za mir.

Opširnije...

Bakšiš od pokojnika

dardaneli

U Dardanelima, omiljenoj kafani pisca Branislava Nušića, okupljalo se pevačko društvo Kornelije sa horovođom čika Perom Dimićem, koje je vrebalo kada će koji građanin umreti pa da mu pevaju na sahrani, za lep bakšiš.

Opširnije...

Spasila 12.000 srpske dece iz hrvatskih logora

diana2 ifZa ime Oskara Šindlera, nemačkog industrijalca koji je od smrti sačuvao 1.200 Jevreja tokom Drugog svetskog rata, čuo je ceo svet. I Irena Sendler, spasiteljka 2.500 jevrejskih mališana iz varšavskog geta, dve godine zaredom bila je nominovana za Nobelovu nagradu za mir.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Opširnije...