Familija Milićevića

Genealoško stablo Milićevića

banner ecomist01

ned03262017

Poslednje dodanoned, 25 jan 2015 11am

Stogodišnjica Kumanovske bitke

kumanovskabitka04Pre 100 godina odigrala se Kumanovska bitka, koja je označila kraj petovekovne turske okupacije. Uzvik "Srbi dolaze" bio je jači od čuvenog povika "Alah il Alah", javio je dopisnik Betauer u Beč.

ODSUDNA Kumanovska bitka srpske i turske armije koja je haotično počela u magli visova Zebrnjaka i Mladog Nagoričana okončala se na današnji dan, pre tačno jednog veka. I to herojskim jurišom srpskih i izbezumljenim begom osmanskih trupa. O haosu u koji je nastao u Skoplju, gde su turski vojnici gazili jedan preko drugog da bi se dokopali spasonosnih železničkih kompozicija, izvestio je austrijski pisac i ratni reporter Hugo Betauer.

- Uzvik "Srbi dolaze" bio je u ovom ratu jači od čuvenog povika "Alah il Alah", koji je toliko potresao i ugrožavao svet - telegrafisao je Betauer u Beč.

Izveštaj je bio utoliko važniji jer Austrija i Nemačaka nisu bile neutralne, već su svesrdno pomagale turskoj imperiji špijunažom, slanjem vojnih instruktora i oružja. Austrijske obaveštajne procene - da je potrebno najmanje mesec dana za mobilizaciju srske vojske, pokazale su se pogrešnim. Nisu računale na visok moral i odlučnost posle poziva na konačno oslobađanje Stare Srbije od turskog jarma.

- Prema savetima nemačkih vojnih instruktora, turska Vardarska armija je trebala da izvrši strateško presretanje srpske vojske na veoma povoljnim položajima iznad Ovčeg polja - kaže istoričar prof. dr Mile Bjelajac. - Istu procenu imala je i srpska komanda i glavninu snaga Prve armije, od 126.000 ljudi, pripremala je za tu bitku. Ipak, Turci su prenebregli nemačke savete i požurili su da iznenade Srbe sa svoja tri korpusa i zadaju odlučujući udarac. Zato se odsudna bitka, umesto na Ovčem polju, odigrala vojnički rečeno "u susretu" na Zebrnjaku i Novom Nagoričanu.

kumanovskabitka02

Srpska vojska se ulogorila u noći između 22. i 23. oktobra i odmarala se na položaju ispod Zebrnjaka, skupljajući snagu za odlučujući boj, ne sluteći da joj se pod okriljem magle i mraka približava glavina turskih snaga. Tek pred zoru, četničke izvidnice vojvode Vuka uočavaju turske konjanike i veliki broj železničkih kompozicija. Treći konjički puk ih napada misleći da je reč o turskoj komori, ali ubrzo shvataju da je reč o glavnini Vardarske armije.

- Naši su, ubeđeni da je to neka mala snaga napadali silovito. Međutim, Turci, znajući koliko su jaki, dočekaju naše vrlo jakom vatrom a potom pređu u nastupanje - beleži pukovnik Putniković. - Posle te krvave mešavine, naši budu potpuno rastrojeni.

kumanovskabitka01

Borbu prihvata Dunavska divizija prvog poziva. U sudaru dve vojske borba se vodi iz neposredne blizine, na nož i bombu, a topovske granate padaju u tu uskovitlanu gomilu.

- Glavni teret borbe prvog dana podnosi Dunavska divizija, u kojoj su i Beograđani i ne znajući da biju odsudnu bitku - objašnjava dr Bjelajac. - Glasovi o prvim sporadičnim turskim uspesima slave se širom Osmanskog carstva, a hrišćani u Skoplju se kriju, strepeći za živote.

Srpske snage, iako izložene uraganskoj vatri, ne odstupaju, a podvizi pojedinaca izazivaju strah u turskoj pešadiji, u kojoj je najviše albanskih dobrovoljaca, naviklih na pljačke i teror, ali ne i na pravi rat.

- Silna je sreća i za Dunavsku diviziju i za celu našu vojsku što su se naši vojnici pokazali tako junački da ni najsmelije nade nisu mogle da zahtevaju toliko - zapisuje pukovnik Putniković. - Najveća sreća bila je u onoj ludoj hrabrosti komandanta Četvrtog bataljona 18. puka majora Dušana Glišića koji svojim bataljonom silno napade Turke. Taj njegov napad uspeo je da napravi strašan lom i zabunu kod Turaka, pa više nisu smeli da idu napred.

Dunavska divizija se bori s turskom glavninom bez zastoja celog dana, a tokom noći u bitku ulaze Moravska, a zatim i Drinska divizija, koja kao plima lomi turske redove. Posmatrači beleže da su strojevi Drinske divizije postavljeni prema svim pravilima i propisma, kao da je reč o manevru a ne o boju u kome kose vatra i čelik.

- Ti se strojevi nisu skoro nigde zaustavljali - beleži Putniković. - Svima se činilo da su se neprestano kretali napred kao da Turci ne biju iz pušaka i topova. Ovakav napad a uz silno dejstvo artiljerije ove divizije prosto je smrvio Turke. Kad im se Drinska divizija približila na jurišno odstojanje, oni su nagli u divlje bekstvo.

Izbezumljene bujice vojnika, oficira sudarale su se sa konjanicima i gazile ranjenike, hrleći ka skopskoj železničkoj stanici.

- Srbi su shvatili da su dobili odsudnu bitku ovog rata tek 24. oktobra popodne, kad su sagledali mase poginulih turskih vojnika, brda opreme bačene u begu i ogromne količine napuštene artiljerije - kaže dr Bjalajac. - Posle Kumanovske bitke, bilo je veoma malo velikih okršaja. Treća armija generala Bože Jankovića za svega tri dana oslobodila je Kosovo, izgubljeno pet vekova ranije. 

BALKANSKI RATOVI

ŽIVE BALKANSKI ratovi, želeli mi to da priznamo ili ne, živi su i danas, kaže dr Bjelajac. - Pojedini aspekti Blakanskih ratova, pre svega kroz instrumentalizovanu propagandu i satanizaciju Srba, ponovili su se i tokom jugoslovenske krize. Kao da u našem vremenu neki od srednjovropskih političara pokušavaju da dobiju nekad izgubljene bitke.

Nikolić na obeležavanju Kumanovske bitke

Trećeg dana posete Makedoniji, predsednik Tomislav Nikolić i premijer Ivica Dačić predvodiće delegaciju Srbije na svečanosti povodom 100-godišnjice Kumanovske bitke na Zebrnjaku. RTS će od 10.55 na Drugom programu prenositi ovu svečanost.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić će, na brdu Zebrnjak u Makedoniji, predvoditi državnu centralnu manifestaciju povodom obeležavanja 100 godina od Kumanovske bitke.

kumanovskabitka03

Spomen-kosturnica "Zebrnjak"

Svečanoj ceremoniji odavanja počasti kod Spomenika pobede Srpske vojske na brdu Zebrnjak, kod Kumanova, prisustvovaće i predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić.

Lovorove vence će tom prilikom položiti i predstavnici Vlade Makedonije i brojnih udruženja građana, saopšteno je iz Vlade.

U okviru svečanosti, koju organizuje Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, biće realizovan umetnički program u kojem će učestvovati Udruženje scenskih umetnika, stručnjaka i saradnika u kulturi Srbije i brojni srpski glumci.

Kumanovska bitka je najznačajnika bitka Prvog balkanskog rata koja se odigrala 21. i 22. oktobra 1912. godine. Srpska vojska pobedila je turske trupe i posle više od pet vekova donela slobodu starim srednjovekovnim srpskim oblastima.

Spomenik kumanovskim junacima, prvobitno visok više od 48 metara, delo je srpskog arhitekte Momira Korunovića. Podignut je 1937. godine, a pet godina kasnije su ga većim delom uništile bugarske okupacione trupe.

U kripti spomenika položeni su posmrtni ostaci više stotina srpskih junaka stradalih u Kumanovskoj bici.{jacomment on}